Proleće i lepo vreme vabi nas u prirodu. Svaki slobodan trenutak mnogi koriste da provedu negde van grada ili u nekom od obližnjih procvetalih parkova. Vremenske prilike i prolećni period u koji smo ušli krupnim koracima savršeno pogoduju parazitskoj životinjici - krpelju. Iako se smatra da se krpelji uglavnom nalaze u travi ili na krznu svog „domaćina“ psa ili mačke, ima ih i u žbunju, drveću, kako na livadama, tako i na uređenim gradskim zelenim površinama. Krpelji su beskičmenjaci iz podreda Idžodida reda Parasitiformes iz podklase Acari.
S obzirom na to da je svaki treći krpelj zaražen i da može da prenese uzročnike teške bolesti i da se njegov ubod ne oseti jer luči neku vrstu anestetika, važno je znati kako da se zaštitimo. Kada jednom dospeju na pogodnog domaćina, krpelji traže mesto na kome će zariti svoje rilice i hraniti se krvlju dok ne prikupe dovoljnu količinu. Zaprašivanjem se može smanjiti broj krpelja, ali ne i istrebiti jer su njihovo glavno hranilište u stvari glodari, dok je čovek samo domaćin u transferu.
Iako se često daju saveti tipa šetati obeleženim stazama, izbegavati visoku travu, nositi zatvorenu obuću ili pak oblačiti svetlu odeću, primarijus doktor Milan Radonjić, specijalista kliničke farmakologije, savetuje da se pre odlaska u prirodu čovek i njegov kućni ljubimac pripreme na odgovarajući način.
- Kako da objasnimo deci da ne mogu da trče po travi? Zar treba da se lišimo pravog boravka u prirodi? Možemo li biti opušteni ili moramo strepeti od krpelja? Pre odlaska u prirodu i čovek i kućni ljubimac treba preventivno da se zaštite vodenim rastvorom u spreju koji je bezopasan i za ljude i za životinje. Ekološki je proizvod i zove se Tyra-Dž. Primenjuje se jednostavno! Naprskajte odeću i obuću, zatim i kućnog ljubimca, i prepustite se čarima prirode - kaže doktor Radonjić.
Takođe, treba da se naprska prostirka na kojoj se sedi na travi, kao i zelenilo oko nje. Krpelj koji dođe u kontakt sa Tyra-Dž vrlo brzo ugine. Posle boravka u prirodi koža mora dobro da se pregleda, jer krpelj traži neko mekano mesto, kao na primer pregib kolena, podpazušni deo, iza ušiju, u kosi, a može da se nađe i u predelu genitalija.

Lajmska bolest
Prvi put 1975. godine u gradu Lajam prepoznata je bolest koja je dobila ime po tom gradu, Lajamska bolest koju kod nas zovu Lajmska bolest. Potom je otkriven uzročnik, borelija, a zatim je utvrđeno da je prenosilac krpelj. Lajmska bolest spada u grupu teških oboljenja jer može izazvati trajna oštećenja nekih organa. U početku bolest počinje slično simptomima gripa (malaksalost, bolovi u zglobovima, povećana temperatura), što može da zavede. Znak za uzbunu je crvenilo kože obično prstenastog oblika posle uboda krpelja. Ubod krpelja je jedini način da se čovek zarazi od Lajmske bolesti koja se ne prenosi sa bolesne na zdravu osobu. Takođe je utvrđeno da krpelj prenosi spirohete, piroplazmozu, tularemiju i krpeljni meningitis.

Ostale vestiArhiva