Mobilni telefoni su odličan primer tehnologije koja zemljama u razvoju služi kao most kojim preskaču investicije u izgradnju fiksnih telefona, a ipak koriste usluge pouzdane i razvijene komunikacione mreže. Mobilni telefoni u kombinaciji sa internetom, deo su komunikacione revolucije koja omogućava veće dohotke i sprečava širenje bolesti u siromašnim zemljama.
Abdul Vakil je vlasnik prodavnice suvih proizvoda u avganistanskom selu Do Ku, koje se nalazi na oko 40 kilometara severno od Kabula. On kaže da mu je mobilni telefon promenio život.
«Ranije smo morali da idemo u grad po porudžbinu. Danas samo pozovem mobilnim, a troškovi su znatno manji. Oni me pozovu, ja naručim šta mi je potrebno i to je to», kaže Vakil.
Skoro tri četvrtine Avganistanaca poseduje mobilni telefon, dok manje od jedne u 100 osoba ima uvedenu fiksnu telefonsku liniju. Broj vlasnika mobilnih telefona se u zemljama u razvoju, kao što je Avganistan, širi ogromnom brzinom, i to iz nekoliko razloga – navodi ekonomista iz Svetske banke Endrju Burns.
«To je spoj izloženosti tehnologiji, odnosno mogućnosti da se ona uveze, i sredine u kojoj ona može da se razvija. To znači da moraju da postoje zakonske regulative, kao i ljudi koji umeju da iskoriste prednosti te tehnologije», objašnjava Burns.
Upotreba mobilnih telefona u čitavom svetu je porasla otkako sve više zemalja otvara vrata državnih telefonskih sistema privatnim kompanijama koje grade mobilne mreže. Krajem 2006. godine, 68 odsto ukupnog broja vlasnika mobilnih telefona na svetu, je bilo iz zemalja u razvoju. Endrju Burns smatra da je ključ uspeha mobilnih telefona u njihovoj jednostavnosti.
«Ne morate da budete pismeni, ne morate da znate da brojite, nije potrebno da znate matematiku niti bilo šta komplikovano. Samo treba da ukucate broj i to vam daje moć», kaže on.
A pruža i finansijsku moć, što se vidi u porastu pružanja bankarskih usluga putem mobilnih telefona u siromašnim zemljama. U Keniji npr., jeftina mobilna usluga pod nazivom Empesa omogućava ljudima da šalju i primaju novac putem SMS poruka. Ta usluga je veoma popularna jer korisnici ne moraju da prelaze velike razdaljine da bi uplatili ili podigli novac. Danijel Rohio je jedan od njih.
«Kada sam hteo da pošaljem novac svojoj majci ili babi, one nisu mogle da dođu do njega, a i često bi morale da čekaju najmanje dan ili dva. Sada kad sam našao Empesu šaljem novac mnogo efikasnije», priča Rohio.
Zahvaljujući mobilnim telefonima, sada je moguće ostvariti i napredak u zaustavljanju širenja bolesti, kao što je sida. Zdravstveni radnici u ruralnim klinikama u Ruandi koriste mobilne telefone sa posebnim softverom u koji unose podatke o zalihama lekova i pacijentima. Te informacije se onda prenose do zvaničnika u glavnom gradu, Kigali, koji preduzimaju potrebne korake za lečenje bolesti. Takav sistem je pomogao pacijentima, kaže zdravstveni radnik Žan Luk Hasan Kavumu.
«Ranije sam putovao odavde do Kigalija da bi dostavio informacije i dok sam bio odsutan nije bilo nikoga ko bi mogao da nadgleda bolesnike. Sa mobilnim telefonom i ovim sistemom mogu da budem ovde svo vreme», objašnjava Kavumu.
Ipak, neke zemlje tek treba da dožive ovakvu revoluciju. Iako su mobilni telefoni omogućili određenim zemljama da preskoče uvođenje fiksnih telefonskih linija, stručnjaci kažu da oni sami po sebi nisu dovoljni za ekonomski razvoj. Pouzdani izvori električne energije, izgradnja puteva i druge infrastrukture mora da se obavi, kako kažu, pre nego što zemlje u razvoju mogu da kažu da imaju održiv ekonomski rast.

Ostale vestiArhiva