U mnogim zemljama sunčanje u solarijumu je zabranjeno mlađima od 18 godina, a kod nas ne postoje propisi koji bi to regulisali. Tako u Beogradu svaki peti srednjoškolac džeparac troši na solarijum, a preplanuli ten smatra važnim modnim detaljem.
Iako je većina učenika svesna da preterano sunčanje predstavlja veliki rizik za zdravlje, oni su spremni da taj rizik "trampe” u zamenu za bronzanu boju tena. Polovina učenika većinu svog slobodnog vremena provodi napolju, ali samo trećina njih vodi računa o tome da ne bude izložena sunčevim zracima u periodu između 10 i 16 časova.
Zabrinjavajuće mali broj srednjoškolaca zna da kvalitetne sunčane naočare ne predstavljaju modni detalj, već sredstvo za zaštitu oka od sunčevog zračenja. Uz to, oni nedovoljno poznaju kozmetičke preparate koji se koriste za zaštitu kože od sunca i za samotamnjenje. U prilog ovoj tezi vrlo ilustrativno govori podatak da je čak 42 odsto učenika već imalo opekotine od sunca - crvenilo, bol i plikove. Samo jedan procenat učenika zna da je neko iz njihove porodice do sada imao solarne keratoze ili rak kože.
Ovo su samo neki od podataka izvedenih iz istraživanja koje je bilo sastavni deo projekta pod nazivom "Sunčanje, da ili ne?”, koji su sproveli Društvo Srbije za borbu protiv raka, Centar za negu zdravlja i lepote i kompanija "Bajersdorf”.
Cilj ovog projekta, koji je započet u prethodnoj školskoj godini u 46 beogradskih srednjih škola, bio je da se adolescenti informišu o svim opasnostima koje nosi preterano izlaganje UV zračenju - bilo da ono dolazi od sunca ili iz veštačkih izvora. Projektom je ukupno obuhvaćeno 3.560 učenika, uglavnom šesnaestogodišnjaka i sedamnaestogodišnjaka, a projekat je nastavljen i u ovoj godini - u 47 srednjih škola u Beogradu i u 14 gradova u Srbiji.
"Rezultati ovog istraživanja govore da tinejdžeri sunčanje smatraju važnim delom svojih vannastavnih aktivnosti - više od polovine njih postepeno se sunča i tako priprema kožu za letovanje. Oko 60 odsto njih od sunca se štiti kozmetičkim preparatima, 43 odsto njih koristi blagodeti hladovine, 40 procenata srednjoškolaca nosi naočare za sunce, a trećina nosi šešir ili kačket. Dobijanje preplanule boje koja je već nekoliko sezona 'u trendu' za većinu srednjoškolaca predstavlja osnovni razlog za kvarcovanje”, kaže za "Politiku" Suzana Miljković, magistar farmacije i autor ovog programa.
Na kraju tromesečne edukacije, 69 odsto učenika ocenilo je da se treba sunčati, ali uz odgovarajuću zaštitu i poštovanje svih preporuka stručnjaka. Međutim, četvrtina njih i dalje smatra da se treba sunčati i ne razmišljati o zaštiti i preporukama.
O značaju kontinuirane edukacije dovoljno govori iskustvo zemlje u kojoj je otkrivena prva velika ozonska rupa i koja je imala najveći broj malignih karcinoma kože. Posle 20 godina primene "San smart” programa, u Australiji je za polovinu smanjen broj opekotina i stopa ne-melanomskih oblika raka kože kod osoba mlađih od 50 godina.
"Televizijska mreža BBC je pre dvadeset godina stavila ’embargo’ na kvarcovan ten svojim voditeljima, jer u Velikoj Britaniji na svaka četiri sata jedna osoba umire od raka kože, a svi naši televizijski voditelji maksimalno su ’preplanuli’ već u aprilu”, ukazuje Suzana Miljković.

Ostale vestiArhiva