1. mesec
- Novorođenče se mršti na svetlost lampe (taj test se radi odmah po rođenju). Ako beba ne reaguje na svetlost, neophodna je hitna konsultacija sa stručnjakom.

2. mesec
- Beba počinje da razaznaje crte lica i prati pogledom sve što se pred njom kreće. Može malo i da „zriki“.

3. i 4. mesec
- Beba zadržava pogled na raznobojnim igračkama. Raspoznaje osmeh na licima ukućana i uzvraća osmehom. Ako vam se čini da još uvek razroko gleda, posavetujte se s pedijatrom.

5. mesec
- Dete se često vrlo pomno zagleda u igračku. Prepoznaje bližnje - roditelje, braću i sestre, bake i deke - i raduje im se.

6. mesec
- Aktivno traži pogledom ljude i predmete.

7. mesec
- Dugo razgleda igračke i druge predmete koje sada već drži u rukama, zanima se za detalje.

Od 8. do 10. meseca
- Usavršava stečene veštine. Brzo prepoznaje ukućane, tačno zna ko je „domaći“, a ko nepoznata osoba. Trudi se da zgrabi sve što može da dohvati.

11. mesec
- Kad čuje pitanje: „Gde je mama?“, traži je pogledom oko sebe. Pažljivo razgleda i najsitnije detalje na predmetima i igračkama.

12. mesec
- Tačno ume da oceni rastojanje između sebe i igračke ili nekog predmeta. Uzima je odmah ako je blizu, a ako oceni da je daleko, i ne pokušava da je dohvati.
Malo dete ne ume da vam kaže da ne vidi dobro, jer jednostavno ne zna da može i treba da vidi bolje i preciznije. Čak i prilikom pregleda mališana predškolskog uzrasta, nije uvek moguće otkriti da ne oni vide kako treba. Ali ako se vid ne koriguje na vreme, ceo vidni aparat se neće normalno razvijati.
Zadatak roditelja je da pažljivo prate kako dete gleda igračke, slikovnice, ljude. Ako posumnjaju u nekakvu nepravilnost, ne treba da odlažu odlazak kod specijaliste.
Šta može da posluži kao signal da dete loše vidi?
-Dete drži sve igračke neposredno pred nosom.
-Kad hoda po stanu, često naleće na stvari i ćoškove.
-Dok gleda u neki predmet, sve vreme naginje glavu u stranu.
-Često čkilji, a oči mu se zacrvene.
-Brzo se umori kad razgleda slikovnicu, čita ili gleda televiziju.
-Često se žali na umor i glavobolju.
-Uvek sedne previše blizu televizora ili monitora kompjutera.
-Na određenom rastojanju (blizu ili daleko) ne prepoznaje bližnje.
-Često trlja oči, čak i ako se naspavalo; suze mu oči, iako ne plače.
-Naizmenično zatvara i otvara jedno oko.
-Gleda razroko ili su mu zenice različite veličine.
Naravno, do trećeg meseca bebe su često razroke zbog nezrelosti očnog nerva i očnih mišića.
Ako se to „bežanje“ okica nastavi i kasnije, vreme je za oftalmologa. Idealno bi bilo da se detetov vid proveri odmah po rođenju, zatim kroz šest meseci, iako se kod nedonoščadi vid proverava i češće.

Ostale vestiArhiva