Urtikarija (latinski naziv „urtica“ znači kopriva) je alergijska kožna bolest koja se s razlogom naziva „koprivnjača“, budući da crvenilo i uzdignuća na koži podsećaju na ona koja nastaju kada nas ožari kopriva. Zanimljivo je da sastojci koprive deluju na kožu samo dok je u svežem stanju, dok kuvanjem njena alergena svojstva iščezavaju. Koprivnjača se prepoznaje po crvenoj ospi na koži, različite veličine i oblika i upornom i dosadnom svrabu. Svaka četvrta osoba iskusila je ovu neprijatnu kožnu reakciju.
Koprivnjaču mogu da izazovu mnogi sastojci namirnica, pojedini lekovi, ubodi i otrovi insekata, prašina, grinje, životinjska dlaka, polen i psihogeni činioci, ali i vrućina, veliki fizički napori, mehanički pritisak, znoj i sunčevo zračenje.
U dodiru s alergenom na koži osip može da nastane brzo, najkasnije za pola sata, ili odloženo, za nekoliko sati. Obično traje jedan dan, ali može, zavisno od vrste, da se produži i na nekoliko nedelja, pa i duže, premeštajući se s jednog dela kože na drugi. Kao i kod drugih alergijskih reakcija, i za koprivnjaču je važno otkriti uzrok i izbegavati alergene kad je to moguće. Međutim, to nije nimalo jednostavno, jer izbegavanje alergena ponekad zahteva i promenu radnog mesta.

Reakcije na znoj
Poneko reaguje koprivnjačom i na mehanički nadražaj, kao što je jače brisanje kože peškirom posle kupanja (dermografizam). Urtike potraju izvesno vreme, a zatim spontano iščezavaju. Lek još nije pronađen, a stručnjaci preporučuju izbegavanje mehaničke iritacije i uzimanje antihistaminika sa sedativnim dejstvom.
Visoke spoljašnje temperature takođe izazivaju ovu vrstu alergije koja obično nastaje kod osoba koje su tokom cele godine profesionalno izložene toploti, ali i usled tropskih vrućina, sve češćih na našim prostorima. U ovom slučaju pomažu antihistaminici i antiholinergici.
Urtikarija može da se pojavi i kao reakcija na sopstveni znoj u uslovima visokih spoljašnjih temperatura, za vreme intenzivnog vežbanja u sportskoj sali, pod dejstvom vruće vode i stresa. Nastaje delovanjem acetilholina koji sa znojem oslobađaju znojne žlezde. Koprivnjača je sitna, ali je okolna koža crvena i neprijatno svrbi.
Poseban oblik ove bolesti javlja se pod uticajem ultraljubičastih zraka na kožu (solarni dermatitis). Reakcija ne nastaje odmah, a nestaje posle povlačenja sa sunca, i treba je razlikovati od crvenila izazvanog opekotinama od sunca koje traje i više dana i veoma je bolno. Jedina zaštita od sunčeve urtikarije je pokrivanje kože odećom koliko god je to moguće i upotreba preparata sa visokim zaštitnim faktorom, ali ne većim od 50. Za smanjivanje svraba preporučuje se uzimanje antihistaminika, koji sprečavaju vezivanje histamina za ćelije i pomažu njegovo izlučivanje iz organizma.
Alergija na sunčevo zračenje može da se pojavi u posebnim uslovima fotosenzibilizacije - udruženim delovanjem ultravioletnih zraka i pojedinih supstanci koje stavljamo na kožu ili ih unosimo u organizam. Ima ih u nekim biljkama, kozmetičkim preparatima, parfemima, kremama za zaštitu od sunca, čak i sapunima. Pod dejstvom sunčeve svetlosti, na primer, ako se na kožu osobe alergične na celer prisloni ova biljka, može da se pojavi crveni otisak u obliku njegovog lista.
Fotosenzibilizaciju mogu da izazovu i antibiotici iz grupe tetraciklina, sulfonamidi, acetilsalicilna kiselina, antireumatici, pojedini lekovi za dijabetes i za izlučivanje tečnosti, veštački zaslađivači, pa čak i neki antihistaminici! Na uputstvu se naznačuje da li lek izaziva fotosenzibilizaciju i obavezno ga treba pročitati.
I kontakt s vodom može da prouzrokuje koprivnjaču. U ovom slučaju acetilholin, koji izaziva neželjene reakcije na koži, oslobađa se automatski, bez učešća drugih imunoloških posrednika. Ispoljava se u obliku sitnih tvrdih urtika. Nastaje posle kupanja u slatkoj i slanoj vodi, nezavisno od njene temperature. Ublažava se uzimanjem antihistaminika i antiholinergika, a na letovanju pomaže i preventivno uzimanje ovih lekova.

Pomaže i dijeta
Kod svih koprivnjača, bez obzira da li nastaju samostalno ili u sklopu drugih alergijskih reakcija, uvek je najvažnije, naglašavaju stručnjaci, izbegavanje alergena i njegova brza eliminacija iz organizma. Osim toga, na pojavu koprivnjače koja traje duže trebalo bi preduzeti i određene dijetetske mere. Dijeta se sastoji u izbegavanju namirnica koje sadrže belančevine: mesa, jaja, ribe, sira, mleka, jogurta... Proteini, naime, transportuju alergene do kože. Svrab ćete brzo ublažiti ili će on sasvim prestati ako prvog dana ne uzimate hranu, već samo zaslađen čaj i dovoljno vode koja pomaže izlučivanje produkata alergijske reakcije. Drugi dan jelovnik je bogatiji za pirinač i dvopek, treći dan prijaće obaren krompir. Četvrti dan možete da uzmete obarenu piletinu, teletinu ili junetinu sa šargarepom, krompirom i zelenom salatom. Nedelju dana kasnije vraćate u ishranu jogurt i mleko. Lekove uzimajte još nekoliko dana posle povlačenja ospe.
Stručnjaci upozoravaju da histamin može da se oslobodi iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme alergijske reakcije i razgradnjom unetih proteina. Osobe sklone koprivnjači zato ne bi trebalo da uzimaju namirnice koje dugo stoje i podgrejana jela s mesom, jer sadrže velike količine histamina koji može da pojača reaktivnost organizma. Toplota i zamrzavanje ne uništavaju histamin.
Deca i odrasli skloni alergiji trebalo bi da izbegavaju sireve, naročito „stare“, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervirane namirnice i suhomesnate proizvode.
Koprivnjača na koži najčešće prolazi bez posledica, pa ipak trebalo bi biti oprezan, budući da ona može da bude i samo jedan od niza simptoma opšte reakcije organizma koja se ispoljava na različitim organima, a u pojedinim slučajevima izaziva i anafilaktički šok sa prestankom disanja.

Ostale vestiArhiva