Nagla promena vremena i prelazak sa tropskih na hladnije temperature negativno utiču na hronične bolesnike, ali i na zdrave osobe. Takođe, srčanim bolesnicima ovih dana lekari posebno preporučuju oprez, jer promene vremena kod svih hroničnih bolesnika pojačavaju već prisutne probleme, a posebno kada je reč o srcu i krvnim sudovima. Smatra se da vremenske promene teško podnose i psihički labilne osobe i neurotičari, što može da se manifestuje kroz povećanu agresivnost i smanjenu moć koncentracije.
- Uobičajeni simptom kod astmatičara je gušenje, jer im ne prija visoka vlažnost vazduha i to je posebno izraženo ujutro i uveče, dok su kod srčanih bolesnika to bol i probadanje u grudima. Za hipertoničare su uobičajene glavobolje, vrtoglavice, povraćanje i porast pritiska. Takođe, prilikom promene vremena važna je i psihička komponenta, jer tmurno vreme izaziva neraspoloženje, dok sunce pozitivno utiče na raspoloženje - kaže Nada Macura, kardiolog i PR Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Ona kaže da u proteklih 36 sati ipak nije povećan broj intervencija Hitne pomoći.
- Relativno je mirno. Promene vremena ne prijaju astmatičarima, srčanim bolesnicima, kao ni hipertoničarima. Hronični bolesnici obično reaguju sa zakašnjenjem od dva do tri dana, tako da je moguće da ćemo tek danas ili sutra imati povećan broj poziva. Ovakve, niže temperature ipak se bolje podnose u odnosu na tropske. Sudeći po pozivima, ljudi ne reaguju toliko loše na promenu vremena kao što smo očekivali. Lakše se podnosi promena iz toplijeg u hladnije, jer se čovek teže rashlađuje, a lakše greje - kaže Macura.
Ona savetuje i kako da se ponašate u ovakvim situacijama.
- Pravilna ishrana i kretanje jedan su od najefikasnijih načina da promene vremena ne utiču ozbiljnije na psihofizičko stanje ljudi. Današnja dostupnost informacijama omogućava ljudima da se blagovremeno pripreme za promene koje mogu da im škode. Hronični bolesnici moraju da se pripreme mirovanjem i redovnim uzimanjem terapije. Preporuka hroničnim bolesnicima jeste da barem pola sata dnevno provedu u šetnji. Takođe je bitna i adekvatna ishrana, što znači malo kaloričniji doručak i ručak, kao i oblačenje u skladu sa temperaturom - savetuje Macura.
Među meteorološke prilike koje najviše utiču na pogoršanje bolesti ubrajaju se vrućine, naročito ako nastupe naglo i u neuobičajeno doba godine, zatim velika hladnoća, nagla promena vazdušnog pritiska, vetrovi, magla, smog...

Ostale vestiArhiva