U Aziji i na Bliskom istoku luk se gajiviše od pet hiljada godina. Posebno je bio cenjen u Egiptu gde se osim u ishrani koristio i kao sredstvo plaćanja, a imao je i spiritualnu vrednost. Naime, Egipćani su luk polagali u grobnice kraljeva kako bi ga kao dar poneli u zagrobni život. Početkom 6. veka, u Indiji se luk koristio u terapijske svrhe, dok su ga stari Grci i Rimljani koristili kao začin.
U srednjem veku luk je bio gotovo nezamenjivo povrće u kuhinjama mnogih evropskih zemalja, a neretko se servirao za doručak kao uobičajena „zdrava” namirnica.
Luk i zdravlje. Većinu aktivnih komponenata luka čine sumporne materije, kao što je alil-propil disulfid (APSD kojemi „možemo da zahvalimo” za karakterističan miris i ukus), zatim flavonoidi, posebno kvercetin. Nadalje, luk je dobar izvor hroma i vitamina Ce. A tim supstancama možemo da zahvalimo blagotvorno delovanje luka na zdravlje. Kao i beli, i crni luk se najčešće spominje u održavanju zdravlja srca i krvotoka.
Ova „poželjna osobina” luka rezultat je delovanja aktivnih materija za koje se veruje da pomažu u smanjenju holesterola i homocisteina u krvi i u smanjenju povišenog krvnog pritiska.
Luk je od davnina poznat i priznat prirodni antibiotik. Ova svojstva rezultat su sinergijskog delovanja vitamina Ce, kvercetina prisutnih u luku, zbog čega je posebno poželjna namirnica u doba prehlade i gripa.
Rezultati eksperimentalnih i kliničkih eksperimenata sugerišu da je luk poželjna namirnica i na jelovniku dijabetičara.
Pretpostavlja se da komponenta prisutna u luku, alil-propil disulfid dovodi do smanjenje glikoze u krvi povećavajući količinu dostupnog slobodnog insulina. Nadalje, luk je dobar izvor hroma, minerala koji pomaže u održavanju normalne visine glikoze u krvi. Kontinuiran unos luka, barem dva puta nedeljno, povezan je sa znatnim smanjenjem rizika za razvoj raka creva.
Jak zadah luka zasigurno neće obogatiti vaš društveni život, ali konzumacija luka obogatiće vaš organizam snažnim antioksidansima. I, kako izveštavaju američki istraživači, što je luk jači, i zadah nepodnošljiviji, luk je za zdravlje bolji jer je bogatiji antioksidansima. Ispitivanjem ekstrakta 10 vrsta oljuštenog, svežeg crvenog luka dokazano je da one vrste luke koje imaju najjači ukus, imaju najjaču ukupnu antioksidativnu aktivnost, a time i najbolju sposobnost uništavanja slobodnih radikala za koje se smatra da povećavaju rizik od različitih bolesti, posebno kancerogenih (Journal of Agricultural and Food Chemistry, November 2004).
Prema tome, snažan miris luka ne bi trebao da vas odbije već privuče. Dalje, luk koji kupujete treba da bude čist, dobro oblikovan, bez oštećenja i plesni, suve spoljnje kožice. Luk treba čuvati na sobnoj temperaturi, u dobro provetrenoj prostoriji bez svetlosti.
Savet: Ako sečenje luka iritira vaše oči i tera vas na plač, sat vremena pre nego što nameravate da ga sečete stavite ga u frižider. Niska temperatura usporiće aktivnost enzima koji proizvodi alil-sulfat, supstancu koja nadražuje oči.

Ostale vestiArhiva