Pogrešna terapija
Svakom se dešava da loše spava, ali kada treba da potražite savet lekara? Ako duže od mesec dana skoro svaku noć slabo spavate, trebalo bi da porazgovarate sa stručnjakom, smatra dr Herberger. Nažalost, često prođe mnogo godina pre nego što pacijenti dobiju odgovarajuću terapiju. U svetu postoji mogućnost doškolovanja lekara, psihologa i psihoterapeuta, to jest specijalizacije i za somnologiju.
Postoji čak 82 različite dijagnoze poremećaja sna, sa potpuno različitim uzrocima - počev od hrkanja pa sve do depresije. Kod mnogih pacijenata iza nesanice stoji psihički stres, na primer, promena posla, razvod ili smrt bliske osobe. Tipično za ovu vrstu poremećaja jeste da uzroci posle izvesnog vremena više ne igraju nikakvu ulogu ili ih više nema, ali nesanica i dalje traje.

Aktivan proces
„Spavanje je u potpunosti aktivan proces, tokom koga se odigrava mnogo toga“, kaže dr Herberger. San nas čini lepšim, pametnijim i uspešnijim. Svima nam je poznato da su nam posle neprospavanih noći oči mutne, a koža bleda. Dok spavamo, luči se hormon rasta, zadužen za razvoj i regeneraciju ćelija. Ako stalno nedovoljno spavate, izloženi ste riziku da dobijete bore.
Osim toga, za vreme spavanja se odvija proces „skladištenja“ sadržaja prikupljenih tokom dana, mozak podsvesno i dalje obrađuje probleme. To je i glavni razlog što su ljudi koji mnogo spavaju i uspešniji.

Koncentracija
Spavači su u boljem položaju i kada je reč o brzom donošenju odluka. To se odnosi i na učenje određenih pokreta, na primer, onih u golfu. Oni koji dovoljno spavaju memorišu pokrete u snu, dok igrači s poremećajem sna sledećeg dana praktično počinju iz početka.
Spavanje povoljno deluje i na liniju, pošto se tokom noći proizvodi hormon leptin, odgovoran za osećaj sitosti.
S druge strane, smanjuje se lučenje hormona grelina, koji izaziva osećaj gladi. Ako nedovoljno spavamo, nivo grelina raste, a leptina nema dovoljno.
„Kao posledica nedostatka sna može da se javi niz različitih bolesti, kao što su dijabetes, oboljenja srca i hipertenzija. Jedna višegodišnja američka studija je pokazala da postoji veza između navika u spavanju i životnog veka. Ustanovljeno je da su osobe koje su spavale od sedam do osam sati dnevno najduže živele“, kaže dr Herberger.

Koliko treba da spavate
To ipak ne znači da se ljudi koji spavaju kraće od sedam sati izlažu opasnosti. Potreba za snom se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Napoleon je spavao svega četiri sata, a Ajnštajn čak devet. Apsolutni minimum na duži rok je pet sati, jer je organizmu potrebno toliko vremena da se regeneriše. Ipak, ako ste tokom dana u formi i sposobni za rad, znači da ste dovoljno spavali, ističe dr Herberger.
Poznato je da su neki ljudi ranoranioci, dok je drugima ujutru veoma teško da se probude. Da li jutarnja živahnost može da se uvežba? Doktor Herberger ističe da je to vrlo teško, jer se ljudi rađaju kao sove ili ševe. Zna se, međutim, i to da ljudi koji tokom dana provode dosta vremena napolju i kreću se uveče ranije osete umor i dublje spavaju nego oni koji uglavnom provode vreme kod kuće.
Zadatak somnologa je da postavi dijagnozu kako bi utvrdio uzroke problema. Lekovi ponekad mogu da pomognu da bi se izašlo iz začaranog kruga koji stvaraju nesanica i strah od nesanice. Reč je o takozvanim Z-supstancama (zolpidem, zopiclon), koje, međutim, ne treba uzimati duže od tri nedelje.

TV kvari san
Neće vam škoditi da isprobate neko od sredstava za spavanje na bazi bilja, jer ona ne stvaraju zavisnost i mogu biti veoma delotvorna kod manjih problema sa spavanjem.
„Mnogi pacijenti, pre svega, moraju da poštuju određena pravila kada je u pitanju spavanje. Spavaća soba nije mesto za televizor, jer kratak dremež ispred TV ekrana može da izazove poremećaj sna. Osim toga, treba da večeraju najmanje tri sata pre odlaska na spavanje i da izbegavaju alkohol (najviše jedna čaša) kako bi sprečili nemiran san.“

Ostale vestiArhiva