Angina pektoris je medicinski termin za bol u grudima ili nelagodnost usled koronarnih srčanih bolesti - objašnjava mr sc. med. dr Hasan Hejdari, kardiolog Poliklinike Beograd. - Javlja se kada srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i kiseonika. A to se obično dešava zato što postoji suženje ili blokada toka krvi jedne ili više arterija srca - dodaje on.

Kako nastaje
Uzroci i faktori rizika za anginu pektoris: pušenje, fizička neaktivnost, visok krvni pritisak, visoke masnoće (holesterol), dijabetes, porodična istorija ishemijske bolesti srca.
Angina se može javiti kod osoba sa bolestima srčanih zalistaka, osoba sa nekontrolisano visokim krvnim pritiskom ili kod kardiomiopatija (uvećanja srca koje postoji kod bolesti srca). Ovi slučajevi su retki. Mnoge vrste neprijatnosti u grudima nisu povezane sa anginom. Primer su gorušica, bronhitis i upala pluća, teška anksioznost i panični napadi.

Kada se pojavljuje angina pektoris?
Angina se često javlja kada srce traži više krvi. Na primer, trčanje za autobusom može biti okidač za napad angine. Šetnja, s druge strane, ne izaziva napad. Angina se može javiti još i za vreme vežbanja, kod jakih emocija ili ekstremnih temperatura.
Neki ljudi koji su doživeli spazam koronarnih arterija mogu imati anginu dok se odmaraju (primer nestabilne angine, Prizmentalove ili varijantne angine pektoris).
Angina je znak da je pacijent u povećanom riziku od srčanog napada, srčanog zastoja ili od iznenadne srčane smrti.

Šta je stabilna angina?
Osobe sa stabilnom anginom imaju epizode nelagodnosti u grudima koje se obično mogu predvideti. One se javljaju prilikom napora ili u slučaju mentalnog ili emocionalnog stresa. Osobe sa epizodama nelagodnosti ili bola u grudima potrebno je da se jave svom lekaru radi ispitivanja. Lekar će proceniti sve podatke iz medicinske dokumentacije i faktore rizika. Zatim će uraditi fizički pregled, elektrokardiogram (EKG), uputiti na rendgenski snimak srca i pluća ako je potrebno. Za neke pacijente će biti potreban test opterećenja (stres test), zatim ehokardiogram i drugi testovi da bi se kompletirala dijagnostika.

Šta je nestabilna angina?
Kod ljudi sa nestabilnom anginom bol u grudima je neočekivan i obično se javlja kada odmaraju. Nelagodnost može biti mnogo veća i produžena u odnosu na tipičnu angina. Takav napad može biti i prvo javljanje angine kod nekih osoba. Najčešći razlog je redukovan krvni tok kroz srčani mišić jer su koronarne arterije sužene masnim naslagama (ateroskleroza). Arterije se mogu abnormalno stegnuti ili delimično zapušiti krvnim ugrušcima. Nestabilna angina se kao akutni koronarni sindrom tretira kao hitno stanje.
Osobe sa novim, pogoršavajućim ili stalnim bolom ili nelagodnošću u grudima zbrinjavaju se u bolničkim hitnim službama ili koronarnim jedinicama gde se pažljivo prate.

Lečenje
Za tretman angine pektoris se daju lekovi koji povećavaju snabdevanje srca krvlju ili kiseonikom ili oboje. Lekovi koji povećavaju snabdevanje krvlju su koronarni vazodilatatori; oni prouzrokuju relaksaciju krvnih sudova. Kada se to desi, lumen krvnih sudova postaje veći, što povećava dotok krvi, time i dopremanje više kiseonika i hrane srčanom mišiću.
„Nitroglicerin“ je lek koji se najčešće koristi. Potrebe srca za kiseonikom se mogu modifikovati lekovima koji smanjuju krvni pritisak. Oni smanjuju radno opterećenje srca i time povećanu potrebu za kiseonikom. Lekovi koji usporavaju srčani ritam imaju sličan efekat. Za ove efekte koriste se lekovi poznati kao beta blokatori i kalcijum antagonisti. Izbor leka zavisi od individualnih karakteristika svakog pacijenta.
Postoje situacije kada se rade invanzivne procedure, kao kateterizacija i balon dilatacija, laser angioplastika, arteriografija, aterektomija, stent procedure i bajpas graft hirurške tehnike. Pre primene bilo koje od ovih procedura, lekar mora pronaći mesto blokade delova koronarnih arterija.

Ostale vestiArhiva