Britanski i kanadski naučnici saopštili su da su pronašli bezbedniji način da obične ćelije kože pretvore u moćne matične ćelije kako bi se izbeglo korišćenje ljudskih embriona u te svrhe, saopšteno je u Londonu.
To je prvi put da naučnici mogu da ćelije kože pretvore u matične "pluripotentne" ćelije, koje mogu da deluju kao matične ćelije embriona i to bez upotrebe virusa u tom procesu transformacije.
Novi metod omogućava da neki geni koji su uključeni u taj proces, kasnije budu uklonjeni, ako nisu potrebni.
Matične ćelije su jedne od najvažnih ćelija ljudskog organizma, zbog sposobnosti da stvaraju tkiva raznih organa. Najmoćnije su matične ćelije embriona, jer same mogu da stvore tkivo bilo koje vrste.
Međutim iz etičkih razloga, mnogi osporavaju upotrebu embrionskih ćelija u medicinske svrhe, zbog čega naučnici traže druge metode.
Stručnjaci već dugo znaju da obične ćelije kože mogu da se pretvore u matične ćelije, ako se u tom procesu koriste određeni geni.
Naučnici moraju, međutim, da koriste viruse da bi gene ubrizgali u te ćelije, što može potom dovesti do infekcije ćelija i kasnije do pojave raka.
Alternativni pristup, koji su kanadski i britanski naučnici opisali u najnovijoj studiji, izgleda da zaobilazi tu vrstu rizika i kasnije abnormalnosti.
Naučnici su u tom procesu uzeli malo parče DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), po nazivu "transpozon", ili "skačući gen", jer ima sposobnost da uđe u genetički kod i da nosi do četiri gena.
Traspozon se već koristi u genetičkoj modifikaciji i već je poznat naučnicima.
"To je korak napred prema praktičnoj upotrebi reprogramiranih ćelija u medicini. Možda ćemo čak u potpunosti prestati da koristimo ljudske embrione kao izvor za dobijanje matičnih ćelija", navodi se u studiji.
Kanadski naučnici su koristili tu tehniku prvo kod laboratorijskih miševa, kasnije s ljudskim ćelijama kože i pronašli da te reprogramirane ćelije deluju kao embrionske matične ćelije.
Naučnik Ijan Vilmut, poznat po kloniranju prvog sisara, ovce Doli, rekao je da će proći još mnogo vremena dok takve ćelije ne budu mogle da se koriste za lečenje, ali je ta nova tehnika veoma značajan korak napred u medicini.
Naučnici se nadaju da će korišćenjem matičnih ćelija moći da leče teške bolesti kao što su rak, dijabetes, Parkinsonova bolest ili povrede na kičmenoj moždini.

Ostale vestiArhiva