Da li neki ljudi naprosto imaju čvrst karakter, pa mogu da odluče, a drugi su “mekušci” i time osuđeni da ostanu debeljuce? I konačno- Kako čovek da ojača sopstvenu odluku da smrša i održi vitkost i zdrave navike u ishrani?
Radi boljeg razumevanja, sledi kratko objašnjenje. Principi rada sa ljudima koji žele da nauče kako da postanu i ostanu vitki, a daju dokazano dobre rezultate, zasnivaju se na kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji. Ovo je danas dominantan pristup u EU i SAD. Ukratko, osnovna ideja ovog pristupa je da ono šta neko čini i kako doživljava određenu situaciju u svom životu, zavisi u prvom redu od toga kakve misli mu prolaze kroz glavu u vezi sa tom situacijom u kojoj se nalazi. Dakle u određenoj situaciji, najpre ćemo nešto pomisliti o tome, protumačićemo tu situaciju na određen način, a zatim će od tog našeg ličnog tumačenja zavisiti šta ćemo preduzeti i kako ćemo se osećati u tim okolnostima.
Evo konkretno. Zamislimo dve osobe. Obe imaju 10 kg viška. Jedna ih je “naslagala” nakon raskida dugogodišnje veze sa mladićem, a druga je polako “slagala” kilograme, uporno pokušavajući da ih skine. I umesto da napor da skine kilograme urodi smanjenjem broja koji pokazuje vaga, taj broj se uporno povećavao. Dalje, recimo da je prva osoba, nakon par meseci, uspela da povrati svoju pređašnju telesnu težinu, a druga je nastavila da kuburi sa kilogramima.
Postavlja se sada pitanje šta dovodi do toga da, bez obzira na veličinu početne prepreke, koja je ista za obe osobe (10 kg viška), jedna osoba uspe brzo da dostigne cilj koji je sebi zacrtala, a druga se bezuspešno batrga u začaranom krugu? Da li se radi pre svega o tome da ova prva osoba za razliku od druge, ima jaku volju (na oca, majku ili babu po majci) ili je nešto drugo presudno?....Slutim da slutite da je moj odgovor da je nešto drugo presudno. A šta je to drugo? To je naše tumačenje situacije u kojoj se nalazimo. Konkretno, naše misli vezane za sprovođenje dijete i uspeh u dijeti.
Vratimo se našim dvema zamišljenim osobama (inače vrlo tipičnim predstavnicima onog što susrećemo u praksi). Ono što možemo videti spolja, kao ponašanje ili efekat ponašanja, je da je prva osoba uspela u svojoj nameri i skinula 10 kg, a druga nije, već ih je naprotiv sve više taložila. Ali da bismo razumeli zašto se ove dve osobe različito ponašaju i nemaju isti uspeh u dijeti, moramo da zavirimo u njihove “glave” ili tačnije misli (da ne bude zabune, tokom tretmana osoba sama uz pomoć trenera/terapeuta “zaviruje” sama u sopstvenu glavu, odnosno niko joj ne “viri” ni u šta bez njene volje i protivno njenom najboljem interesu). Jer kao što sam napred napomenula, uzrok se krije u mislima, u tumačenju koje dajemo situacijama u kojima se nalazimo.
Tako na primer, prva osoba, nakon raskida sa bivšim dečkom, može da razmišlja od prilike ovako: “ostavio me je zato što nisam dovoljno dobra za njega...to mi se stalno dešava i ta “kob” će me pratiti celog života...nikada neću naći nekoga ko će me voleti..to je sve beznadežno i čemu uopšte gnjavaža oko dijete?.. i onako nikoga nije briga kako izgledam...kada moram toliko da patim, zaslužujem barem da se utešim jednom čokoladicom..”...Ali naravno, samim protokom vremena tuga zbog rastanka jenjava. Junakinja naše priče možda ima dobru prijateljicu koja joj je “utuvila u glavu” (evo opet primera presudnog uticaja misli na ponašanje) da je njen bivši dečko “kreten koji je ne zaslužuje jer ne razlikuje prave vrednosti kod čoveka”.
Možda je ova naša junakinja otišla na razgovore sa psihologom, sa kojim je analizirala destruktivnost misli koje gaji prema sebi i razvila novi način viđenja sebe, koji je realističniji i više joj pomaže u životu i u rešavanju problema (između ostalog i viška kilograma). Dakle, nakon promene sagledavanja situacije u kojoj se našla, naša junakinja je stekla snagu, odlučnost i pre svega uvidela novi smisao, svrhu rešavanja problema- konkretno oslobaćanja od viška kilograma.
Pređimo sada na drugu osobu. Recimo da je to, na primer sredovečan muškarac. Obrazovan je. Vrlo dobro zna da mu višak kilograma veoma pogoršava kvalitet života i zdravstveno stanje. Više puta je na silu, na “oruk”, skidao par kilograma, ali je ubrzo, izgladneo i razočaran, vraćao još veći broj kilograma. I tako se polako sve više gojio. Njegovo vjeruju je da čovek može sve što hoće. Da je potrebno samo da čvrsto odluči i kada bude dovoljno istrajan, uspeće...Ali, iz nekog razloga ne ide. Njegov život je na žalost postao opterećen konstantnom borbom sa kilogramima, iz koje on uvek izlazi poražen. U čemu je problem? U slabom karakteru?..To nije baš verovatno, jer to je osoba koja je na poslu vrlo radina i odgovorna. Ostale obaveze u svom životu on ne zapostavlja i nije neki razmaženko. Pa šta je onda u pitanju? (moram da napomenem da je ovaj primer vrlo čest u praksi. Dakle, ne radi se o izmišljotini)
Ovde se radi o nekome ko uprkos tome što ga “realnost” dematuje, istrajava u svojim krutim uverenjima, koja na žalost ne vode uspehu. Ima mnogo ljudi koji veruju da ako se samo još više potrude- uspeće. I ja bih se u principu složila sa tom životnom devizom, ali uz jednu “malu” dopunu. Naravno, uvek je dobro ne odustajati od rešavanja problema i dalje pokušavati da se problem reši. Međutim, treba imati na umu na koji način pristupamo rešavanju problema. Citiraću ovde mudre reči kolega psihologa (NLP): “ako ne uspevaš da rešiš problem na način na koji pokušavaš da ga rešiš, promeni način!”. Greška koju mnogi činimo je da problem forsirano pokušavamo da rešimo na način koji očigledno ne daje željeni rezultat. Dakle, nešto nikako ne ide na taj način, a mi pokušavamo još upornije na isti način. To naravno ne daje dobre efekte. Naprotiv, ostavlja nas zamorenim i razočaranim u sebe i/ili okruženje.
Šta može da pomogne ovom našem drugom junaku - ovom “tvrdokornom” slučaju. Pa, najpre, pomaže kada nam napokon “prekipi” i napokon uvidimo svoju sopstvenu tvrdoglavost i prihvatimo da nismo sveznajući i svemoćni. To je već polovina rešenja. To je kao kada nam se pokvare kola. Tada odlazimo kod automehaničara, a ne pokušavamo sve sami da rešimo, pošto ne znamo dovoljno o tome i nemamo sav potreban alat.
Da se vratim sada na pitanja postavljena na početku teksta. Da li je uspeh u dijeti pitanje čvrstine odluke, odnosno čvrstine lične volje, i ako jeste, kako izgraditi čvrstu volju?
Nakon prethodnih ilustracija, mislim da će moj odgovor sada biti jasniji. Da bismo sproveli dijetu, svakako moramo najpre da donesemo svesnu odluku. Ta svesna odluka, međutim, nije dovoljan uslov da bi se uspelo u nameri. Potrebno je da uklonimo prepreke koje su nas i do sada sprečavale da uspemo u svojoj nameri da smršamo. Jer, da i do sada nije bilo prepreka, da li bismo uopšte imali problem sa kilažom? Kada nam ništa ne stoji na putu uspeha, pitanje postizanja cilja se uopšte ne postavlja, već se ka tom cilju nesmetano putuje.
Dakle, volja i odluka su bitne komponente, ali njihova snaga nije apsolutna. Naša odluka se, u stvari, svodi na postavljanje cilja i biranje između ponuđenih sredstava za posizanje tog cilja. Ali ako nemamo znanja (sredstva postizanja cilja) između čega ćemo birati? Potrebno je dakle, da nam neko ponudi različita sredstva za rešavanje problema (to može biti mudar prijatelj, osoba sa iskustvom, stručnjak psiholog), zatim da analiziramo svoj problem i vidimo koja sredstva bi mogla da nam pomognu, a onda da izaberemo sredstva i primenimo ih.
Eto to je ukratko način rešavanja problema koje kao psiholog zastupam i koji u dugogodišnjoj praksi psihološkog rada daju pozitivne rezultate.

Ostale vestiArhiva