Funkcionalna hrana je ona hrana čijom se dužom konzumacijom može uticati preventivno ili terapeutski na različite aspekte zdravlja ljudi. Ona može biti konvencionalna sa bioaktivnim komponentama ili "ojačana" tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti. Hipokrit je pre više od dve hiljade godina dao jednostavno objašnjenje - neka tvoja hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude tvoja hrana.
Termin funkcionalna hrana javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu i definiše je kao alternativu medikamentima. I na srpskom tržištu ima proizvoda koji mogu poneti ovu oznaku. Uglavnom dolaze iz uvoza ali ima i domaćih proizvoda. Firma „Nutrilans“ plasirala je na tržište funkcionalni obrok "Nutrilans", koji je mešavina prirodnih dijetalnih biljnih vlakana i obogaćen Omega - 3 masnim kiselinama. Autor recepture je Zoran Roksandić, stručnjak prehrambene tehnologije sa magistarskom diplomom i nutricionista. "Po strukturi, funkcionalna hrana su dijetalna biljna vlakna od voća, povrća i leguminoza (soja, grašak, boranija...). Njihova sjajna osobina je da apsorbuju teške metale iz organizma i utiču na detoksikaciju digestivnog trakta. Biljna vlakna takođe utiču i na osećaj sitosti jer apsorbuju dosta tečnosti. Uloga Omega - 3 masnih kiselina je nemerljiva kod preventive koronarnih bolesti i kancera", kaže Roksandić.
Zoran Roksanić je žestok protivnik industrijske hrane. On je devet godine radio u stranoj firmi iz oblasti hemijske industrije koja prodaje sirovine za prehrambenu i farmaceutsku industriju, vitamine za humanu primenu itd. "Kad uđete u taj sistem, kao da ste otvorili Pandorinu kutiju. Industrijska hrana je prepuna aditiva i hemikalija. Pod izgovorom da se hrana obogaćuje, dodaju se veštački zaslađivači, boje i arome. Za mnoge je dokazano da su ili alergeni ili kancerogeni. Primera radi, šlag pena poznatog nemačkog proizvođača ima u sebi veštački zaslađivač aspartan za koji je klinički dokazano, da izaziva kancer na mozgu i Alchajmerovu bolest. Gazirana pića strane proizvodnje bez šećera, sadrže najgore veštačke zaslađivače. U pojedinim saveznim američkim državama zabranili su u školama prodaju gaziranih pića, koja su inače njihov simbol, a kod nas ta pića dobijaju nagradu kao vrhunski brend na sajmu brendova," kaže Roksandić. Na domaćem tržištu prodaju se i začini koji sadrže 18 odsto monosodium glutamata. To je so glutaminske kiseline koja je kancerogena. Upotreba takvog začina ne utiče na zdravlje ljudi za nedelju-dve dana, nego za godinu dana (u literaturi poznato kao “kumulativni otrov”). Spisak ovakvih primera koje Roksandić nabraja je dugačak. On kaže da je zato želeo da "komponuje" hranu bez industrijskih primesa koja će biti "surogat zdravlja i preventive u samo dve supene kašike dnevno."
Istraživanjem i proizvodnjom funkcionalne hrane Roksandić se bavi više od jedne decenije. Po njegovoj recepturi napravljene su prve kobasice obogaćene dijetalnim biljnim vlaknima, kao i dijetetski proizvod "BioBalans". Prodao je licencu za ovaj preparat i posle dve godine napravio novi - "Nutrilans". Prema ispitivanjima koja su rađena na Institutu za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, na našem tržištu "Nutrilans" predstavlja najbogatiji prirodni izvor Omega - 3 masnih kiselina (sa preko 7%) i dijetalnih biljnih vlakana (sa preko 55%). Zaštićeni patent Roksandić je ustupio firmi “Nutrilans” u kojoj je jedan od trojice suvlasnika, direktor proizvodnje i razvoja. Drugi suvlasnici su lekari. "Oni su hirurzi i bave se svojim poslom ali su uložili novac u ovaj projekat jer veruju da je potencijal tržišta funkcionalne hrane veliki. Ja sam u osnivanje firme uložio novac od prodaje stana i sa suprugom i dvoje dece otišao u podstanare. Supruga i ja smo ubeđeni da će nam se ta investicija brzo vratiti. Za mene je funkcionalna hrana i opsesija i profesija i tema budućeg doktorata."
Iako se "Nutrilans" skromno reklamira u novinama i na elektronskim medijima, prodaja stalno raste. Roksandić kaže da je najbolja reklama zadovoljan konzument. Pacijenti sa zdravstvenim tegobama rade laboratorijske analize pre i posle upotrebe funkcionalne hrane. One su pokazale da se sa dva funkcionalna obroka dnevno pojedine zdravstvene tegobe (povišena telesna težina, trigliceridi, holesterol...) mogu rešiti za mesec i po dana, bez upotrebe medikamenata. "Nutrilans" je predklinički testiran, između ostalog i u Domu zdravlja "Stari grad". Po preporuci njihovih dijetetičara i nutricionista, do sada je plasirano preko 13.000 kutija ovog preparata. "Znači, ne ubeđujem ja ljude kako je moja hrana dobra. Ne smete da se šalite sa tuđim zdravljem ni da tvrdite ono iza čega ne stojite jer to onda vodi u nadrilekarstvo i šarlatanstvo. Zadovoljan pacijent preporučiće prijateljima moj proizvod i tako se širi krug potencijalnih kupaca. Nažalost, još nemamo veliki budžet za marketing", kaže Roksandić.
Šta jedemo
"Industrijska viršla ima do 47 odsto MOM-a (mehanički odtkoštano meso). Melju se kosti, papci, grkljani i od toga pravi emulzija koja se ubacuje u kobasice, salame i viršle. To rade i u domaćim i u stranim mesnim industrijama. Viršlu koja u prodavnici košta 200 dinara ne bih dao ni kućnom ljubimcu da jede. Ako jedna firma napravi viršlu koja košta 200 dinara, gazda druge naloži tehnologu da napravu konkurentnu viršlu koja će biti jeftinija. Kilogram dobrog mesa od koga se pravi viršla košta preko 350 dinara, kako onda može da se prodaje po ceni od 200? Može, jer u njoj ima samo 20 odsto mesa. A samo dečijim vrtićima se dnevno isporuče dve i po tone takvih viršli.
U Beogradu se konzumira sedam tona dnevno pizza šunke. Ona se pravi tako što se na 100 kg. mesa doda 90 litara vode. U tu smesu se ubacuju hemikalije i aditivi koji imaju zadatak da apsorbuju toliku vodu i da je “vežu”. U kobasice i meso za roštilj se dodaje soja čiji je učinak katastrofalan po zdravlje posle termičkog postupka od 80 stepeni”.
U pekarskoj industriji su proizvođači nesrećni što mogu na 100 kg. brašna da dodaju samo 47 lit. vode. Crni hleb se pravi od belog brašna T 400 i T 500 i boji socom od kafe ili fermentisanim pirinčem. To je beli hleb koji "glumi" crni. Kod nas opada standard i ljudi kupuju najjeftiniju hranu koja je i najštetnija po zdravlje. Deca sa 16 godina već imaju povišen holesterol i trigliceride od brze hrane i gaziranih pića. Društvo dobija bolesne ljude i onda troši ogromna sredstva na njihovo lečenje. To je začaran krug a ministarstva peru ruke od toga, to nije njihov problem."

Ostale vestiArhiva