Takođe, iako ovaj čip ima manji broj neurona nego što ih ima u prosečnom ljudskom mozgu, njegov dizajn omogućava nadogradnju – kaže Karlhajnc Mejer, fizičar sa Univerziteta u Hajdelbergu i jedan od saradnika na projektu FACETS.
Ovaj čip, koji ima 200.000 neurona povezanih putem 50 miliona sinaptičkih veza, oponaša proces učenja kod ljudi. Međutim, tim stručnjaka tvrdi da oni ne pokušavaju da simuliraju rad nervnih ćelija, već da naprave veštačke neurone u kojima se dešavaju iste aktivnosti kao i u pravim ljudskim nervnim ćelijama. Neuronski krug se sastoji od sto komponenata dok su sinapse sastavljene od dvadesetak komponenata. Međutim, kako sinapsi ima mnogo više, za njih je potrebno i više mesta.
– Prednost ovakvog pristupa je što se njime mogu verno kopirati strukture nalik mozgu, pa naš prototip radi čak sto hiljada puta brže od ljudskog mozga. Zato možemo da simuliramo celodnevno iskustvo za samo jednu sekundu – objašnjava Mejer.
Naučnici su i ranije pokušavali da simuliraju funkcionisanje nervnog sistema, a jedan od takvih projekata bio je i švajcarski „Blu Brain“ , koji je koristio veliki broj bioloških datoteka kako bi u IBM-ovom superračunaru što realnije oponašao rad mozga.
Prema tvrdnjama Tomasa Sere, istraživača sa čuvenog MIT-a, ljudski neuroni su prilično spori u poređenju sa kompjuterima.
Ipak, naučnici priznaju da projekat ima i svoje mane jer se u ovakvom, veštačkom mozgu ne mogu simulirati pojedini uslovi u kojima ljudski mozak može da deluje. Na primer, naša percepcija se menja kada je mozak pod uticajem droga, što je neizvodljivo ispitati kod veštačkog mozga.
Čip se još uvek testira, tako da neće uskoro postati sastavni deo naših kompjutera. Ipak, istraživači planiraju da u narednim eksperimentima naprave superčip sa čak milijardu neurona.

Ostale vestiArhiva