Kako je moguće da protivnik pušenja, koji je osećao odbojnost prema mirisu i ukusu duvana, neočekivano počne da puši i da govori da ga cigareta smiruje, pa čak i da mu je to jedino zadovoljstvo?! Šta se dogodilo u centralnom nervnom sistemu da se odbojnost pretvori u prijatnost?
Po rečima dr Petra Borovića, iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” i člana Komisije za odvikavanje od pušenja Ministarstva zdravlja, to se događa zahvaljujući začuđujućoj sličnosti između molekula nikotina i acetilholina, najvažnijeg neurotransmitera (hemijskog prenosnika) koji je neophodan za pamćenje, pravilne funkcije neurona, prenošenje informacija i koordinaciju pokreta. Kad pušač pripali cigaretu, nikotin, otrov koji ima jačinu cijankalijuma, za sedam sekundi ulazi u mozak, budući da ga filteri (hematoencefalična barijera) ne razlikuju od acetilholina i propuštaju ga.

Pod uticajem hormona sreće
Istog časa počinje serija poremećaja u mozgu, objašnjava dr Borović, jer nikotin istiskuje acetilholin i vezuje se za takozvane nikotinske receptore. Ovi receptori su ulazna i izlazna „vrata” za elektrolite – izuzetno su značajni za funkciju (potencijal) nervnih ćelija i metabolizam elektrolita. Kada nikotin posredstvom krvi stigne do nervne ćelije, odmah se vezuje za nikotinske receptore i potpuno remeti njenu funkciju. Pod njegovim uticajem, u sadejstvu sa drugim produktima duvana, određene ćelije mozga počinju ubrzano da proizvode dopamin. To je hormon velike sreće, koja se doživljava u posebnim situacijama, recimo, kada smo zaljubljeni, ili nas neko pohvali, nagradi, odnosno kada se osećamo „super”.
Dr Petar Borović
Hormon sreće je razlog što pušači, kada ih opominju na opasnosti od duvanskog dima, često kažu: „Pa to mi je najveće zadovoljstvo u životu!”. Treba im verovati, kaže dr Borović. To je potvrdilo veliko naučno istraživanje o povezanosti duvana i zadovoljstva koje je sprovedeno među Francuskinjama, Engleskinjama i Nemicama. Jedno od pitanja je glasilo: ako biste morali da birate dva meseca bez cigareta, ili dva meseca bez seksa – čega biste se lišili? Na zaprepašćenje istraživača 80 odsto žena pušača je izjavilo: „Ako već moramo da biramo, onda bolje dva meseca bez seksa”.
Zašto pušači vremenom povećavaju broj cigareta? U mozgu je sve u ravnoteži, i zato postoji enzim koji razgrađuje višak dopamina. Jedna malo poznata komponenta duvanskog dima blokira taj enzim, i zato ne dolazi do normalizacije nivoa dopamina. Višak ovog hormona izaziva trovanje i mozak počinje da se brani smanjujući broj dopaminskih receptora.
Kada se to dogodi, pušač mora da povećava broj cigareta da bi ponovo osetio zadovoljstvo koje mu one donose, potreba za nikotinom se povećava, pa se ulazi u začarani krug sa teškim posledicama na mozak, ali i sve druge organe: srce, pluća, jetru, bubrege, mokraćnu bešiku i krvne sudove. Posebno je pogođen centar za regulaciju raspoloženja. Zato je pušač veoma uznemiren kad nema cigaretu ili se svesno nje lišava.

Tajna duvanske zavisnosti
U mozgu postoji posebna vrsta ćelija zaduženih za psihofizičku stabilnost. Kada udahnuti duvanski dim dospe do tog centra, pojačano ga stimuliše da izluči veće količine prirodnih opijata. Gde je tu problem? Kada se posle dugog perioda pušenja osoba odluči da prekine s ovom opasnom navikom, u mozgu nastaje naglo smanjivanje svih prirodnih opijata. Većina apstinenata pada u depresiju, kod nekih nastaje bezrazložna potreba za plakanjem, nervoza, gubitak koncentracije, smanjena radna sposobnost i naglo se pojačava potreba za uzimanjem hrane. U tome je tajna zavisnosti od duvana i teškoće odvikavanja – kaže dr Borović objašnjavajući zašto je osobama koje pokušavaju da ostave duvan izuzetno teško.
Ranije je 15 odsto pušača moglo da ostavi cigarete bez ikakvih teškoća i spontano prestane sa pušenjem. Međutim, danas to uspeva samo retkima.
U proteklih pet godina duvanska industrija u celom svetu je u cigarete ubacila velike doze kancerogenog amonijaka. Zahvaljujući njemu, pušači osećaju još veće zadovoljstvo što ih udaljuje i od pomisli da ostave duvan. To je za proizvođače veoma važno jer se vojska pušača sve više smanjuje, a time i profit. Današnje cigarete sadrže čak šest stotina komponenti čije delovanje ima snagu heroina. Neke od njih omogućavaju nikotinu da slobodno prodre u ćeliju. To je i razlog što 80 odsto pušača, koji žele da prekinu s ovom po život opasnom navikom, ne uspevaju da se odviknu od pušenja i pored dobre volje.
Nikotin, je bez preuveličavanja, psihoaktivna supstanca, a odvikavanje od pušenja kod najvećeg broja pušača osim odluke iziskuje i terapiju i stručnu pomoć. Za sada kod nas se koriste dva efikasna leka: „ziban”, s kojim imamo desetogodišnje iskustvo i „tabeks”, lek koji se već 30 godina proizvodi u Bugarskoj, a nedavno je uvezen i može da se nabavi u apotekama. U našoj sredini veoma su popularni i čaj za odvikavanje od pušenja kao što je „kirkolina”. Ovaj čaj je blaži ali deluje po istoj biohemijskoj šemi kao i „ziban”.
Od našeg sagovornika takođe saznajemo da lekovi i čajevi pomažu mozgu da premosti oštećenja izazvana duvanom, a po prestanku pušenja ponovo uspostavljaju normalan nivo neurotransmitera. Osim toga, lekovite supstance se vezuju za nikotinske receptore i blago stimulišu porast dopamina a time i raspoloženja. Svi ovi činioci utiču da se prevaziđe pušačka kriza. Posle mesec i po do dva terapije, ponovo se uspostavlja ranije stanje neurotransmitera.
Najuspešniji način odvikavanja od pušenja je kada se uz lekove ili čaj odlazi u neko od savetovališta gde se pušačima daje psihološka podrška i svi mogući saveti da bi se stanje apstinencije što lakše prebrodilo. U Beogradu postoji više takvih savetovališta: jedno vodi dr Zorica Plavšić iz Gradskog zavoda za tuberkulozu, drugo dr Ika Pešić iz Instituta za plućne bolesti KCS, a treće dr Petar Borović (telefon savetovališta je 011-2456-652). U mnogim domovima zdravlja takođe su otvorena savetovališta za odvikavanje od pušenja.

Ostale vestiArhiva