Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
San kao lek22.06.2009. 12:00
Izvor: Mondo
Nesanica koja traje najmanje godinu dana uzrokuje aktiviranje stresnog sistema, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Pen stejt koledžu za medicinu.
Istraživanje je trajalo 14 godina, a obuhvatilo je 1.741 ispitanika.
Aktiviranje stresnog sistema dovodi do pojačanog izlučivanja hormona kortizola, kao i do povećanja krvnog pritiska.
Muškarci koji pate od nesanice su u posmatranom razdoblju imali stopu smrtnosti i do pet puta veću od ispitanika sa normalnim trajanjem sna. Veza između nesanice i većeg rizika umiranja je bila nešto manje izražena kod žena koje su učestvovale u studij, piše "Dojče vele".
Istraživači sa Univerziteta u Čikagu objavili su da nedovoljno trajanje sna može smanjiti pozitivne učinke dijete sa ograničenim unosom kalorija.
Istraživanje je pokazalo da prosečno trajanje sna od 5,5 sati dovodi do dvostrukog smanjenja tempa kojim se gubi masno tkivo za vreme dijete. Naučnici veruju da smanjeni unos kalorija u kombinaciji sa pomanjkanjem sna dovodi do povećanja koncentracije hormona grelina, poznatog po tome što stimuliše apetit.
Ističu i da nedovoljno trajanje sna u kombinaciji sa telesnom neaktivnošću i preteranim konzumiranjem hrane predstavlja element koji direktno utiče na konstantno povećanje broja osoba s viškom kilograma i zdravstvenim teškoćama.
Istraživanje američkih naučnika je pokazalo da već i kratkotrajan san popravlja kreativne sposobnosti i pomaže pri rešavanju zadatih problema.
Pozitivan učinak spavanja bio je još izraženiji ako su ispitanici stigli do REM faze u kojoj se najčešće događaju snovi. Studiju u kojoj je učestvovalo 77 osoba sproveli su naučnici Kalifornijskog univerziteta.
Pokazalo se da spavanje popravlja sposobnost rešavanja zadatih problema za prosečno 40 odsto, a istraživači to objašnjavaju stvaranjem novih veza između nerava u mozgu bez otežavajućeg uticaja drugih misaonih procesa koji se inače odvijaju u budnom stanju.
Naučnici dodaju da su njihovi rezultati nova potvrda važnosti sna za asimilaciju novih informacija u postojeća iskustva i stvaranje nove, bogatije mreže asocijacija za buduću upotrebu.
Istraživanje je trajalo 14 godina, a obuhvatilo je 1.741 ispitanika.
Aktiviranje stresnog sistema dovodi do pojačanog izlučivanja hormona kortizola, kao i do povećanja krvnog pritiska.
Muškarci koji pate od nesanice su u posmatranom razdoblju imali stopu smrtnosti i do pet puta veću od ispitanika sa normalnim trajanjem sna. Veza između nesanice i većeg rizika umiranja je bila nešto manje izražena kod žena koje su učestvovale u studij, piše "Dojče vele".
Istraživači sa Univerziteta u Čikagu objavili su da nedovoljno trajanje sna može smanjiti pozitivne učinke dijete sa ograničenim unosom kalorija.
Istraživanje je pokazalo da prosečno trajanje sna od 5,5 sati dovodi do dvostrukog smanjenja tempa kojim se gubi masno tkivo za vreme dijete. Naučnici veruju da smanjeni unos kalorija u kombinaciji sa pomanjkanjem sna dovodi do povećanja koncentracije hormona grelina, poznatog po tome što stimuliše apetit.
Ističu i da nedovoljno trajanje sna u kombinaciji sa telesnom neaktivnošću i preteranim konzumiranjem hrane predstavlja element koji direktno utiče na konstantno povećanje broja osoba s viškom kilograma i zdravstvenim teškoćama.
Istraživanje američkih naučnika je pokazalo da već i kratkotrajan san popravlja kreativne sposobnosti i pomaže pri rešavanju zadatih problema.
Pozitivan učinak spavanja bio je još izraženiji ako su ispitanici stigli do REM faze u kojoj se najčešće događaju snovi. Studiju u kojoj je učestvovalo 77 osoba sproveli su naučnici Kalifornijskog univerziteta.
Pokazalo se da spavanje popravlja sposobnost rešavanja zadatih problema za prosečno 40 odsto, a istraživači to objašnjavaju stvaranjem novih veza između nerava u mozgu bez otežavajućeg uticaja drugih misaonih procesa koji se inače odvijaju u budnom stanju.
Naučnici dodaju da su njihovi rezultati nova potvrda važnosti sna za asimilaciju novih informacija u postojeća iskustva i stvaranje nove, bogatije mreže asocijacija za buduću upotrebu.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…