Od njih se može praviti predjelo, supa ili čorba, glavno jelo, prilog, salata, pa čak i desert!
Neke gljive (kao što su npr. smrčak, lisičarka, šumsko pile itd.) moramo pre upotrebe termički obraditi inače ne bi bile pogodne za konzumiranje. Druge, opet, kao što su šampinjoni, kneginje, golubače na primer, možemo jesti sirove, ali treba voditi računa o količini, s obzirom na to da se i najukusnije gljive relativno teško vare. Jedna osoba ne bi trebalo da pojede više od 1 do 1,5 kilograma svežih (100-150 g suvih) gljiva nedeljno.
Od početka leta pa do sredine jeseni ove gljive se mogu naći po našim šumama. Izgled plodnih tela je karakterističan: drška postepeno prelazi u šešir koji je sa donje strane naboran (žilice). Cela gljiva je žute boje, prijatnog mirisa koji podseća na kajsiju i isprva slatkastog pa onda ljutog ukusa. Najbolji ukus ova gljiva postiže ako se priprema sveža.
Rižoto od lisičarki
Za četiri osobe nam je potrebno 500 g lisičarki, 600 g skuvanog pirinča, 3 kašike ulja, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, sitno sečen list peršuna, mleveni biber i so.
Skuvan pirinač isprati vrućom vodom i ocediti.
U široj posudi, na ulju izdinstati luk, dodati na komade isečene gljive i začine. Kada ispari sva voda, sipati oceđen pirinač i promešati. Servira se i toplo i hladno.
Vrganji rastu po šumama tokom leta i jeseni. Pojedini primerci mogu biti zaista veliki tako da nije redak slučaj da su šeširi mesnati i širine do 20 pa i 30 cm. Sveža i mlada plodna tela se mogu marinirati, ali specifičnu aromu po kojoj je nadaleko poznat, vrganj dobija sušenjem.
Krem čorba od suvih vrganja
Za četiri osobe nam je potrebno oko 15 g suvih pečuraka (dve ravne kašike praha ili dve vrhom pune supene kašike drobljenih gljiva), 2 kocke za supu, 1 kašika brašna i kisela pavlaka po želji.
U 1 l hladne vode umutiti gljive i brašno, ako su komadi krupniji, čekati par sati da rehidriraju, ako je u pitanju prah, odmah grejati do ključanja. U ključalu smešu dodati kocke, prokuvati par minuta i začiniti pavlakom. Sve vreme mešati.
Servirati vruće, a po želji dodati sitno sečeni list peršuna i celera, ili koju kap limunovog soka.
U prirodi bukovača plodi tokom jeseni, zime i ranog proleća, nastanjujući stabla i panjeve, najčešće listopadnog drveća. Ali bukovače se sada i gaje, tako da ih u prodaji ima tokom čitave godine. Najukusniji deo bukovače je njen šešir, koji kao šnicla, spremljen na različite načine, veoma podseća na meso. Neki smatraju da ukus bukovače podseća na ćuretinu.
Bukovače spremljene na kineski način
Osnovna filozofija ovakvog spremanja hrane je sitno sečenje. Kad se radi o bukovači, treba je seći na tanke rezance, popreko na pravac rasta njenog šešira.
Za četiri osobe nam treba 300 g bukovača, oko 500 g raznog povrća (šargarepe, kupusa, krastavca, paradajza, luka itd.) i 150 g bilo kojeg posnog mesa. Sve namirnice, sečene sitno kao i gljive, kratko se proprže na vrelom ulju oko dva minuta.
Prilog su neizbežni pirinač i soja sos, a od začina su dozvoljene sve egzotične varijante.
Hladno belo vino se podrazumeva.
Bukovača nije gljiva koju možete pripremati na mnogo načina, kao na primer šampinjone. Njen izvrstan ukus lako dolazi do izražaja i u najjednostavnijim receptima kao što je ovaj. Za četiri osobe nam treba 1,2 kg bukovača, 1 dl ulja i so.
Šešire kratko pržimo u vrelom ulju (drške koje smo odstranili možemo upotrebiti za čorbu) dok ne porumene, ocedimo, pa tek onda posolimo! Služimo ih vruće, uz neki od sledećih priloga: bareni karfiol, ili bareni krompir, ili spanać, ili pirinač. Salata zelena ili slatki kupus, preliv po ukusu, a izuzetno, vino može da bude i crno.

Ostale vestiArhiva