Istraživačka ekipa Medicinskog centra Univerziteta Ohajo radi na prvoj injekciji.
– U injekciju smo stavili kopiju zdravog gena koji već postoji u organizmu miša, ali sa dodatnim stimulansom koji ga brže pokreće. Tako gen ima dominantniju ulogu nego ranije, a to je kontrola potrebe životinje za hranom, kao i nivoa efikasnosti kojom organizam sagoreva kalorije – objašnjava dr Metju Djuring, vođa istraživačke ekipe iz Ohaja.
Nakon nekoliko nedelja, miševima se težina skoro prepolovila, što je istraživače veoma obradovalo.
Prilikom hirurškog zahvata lekari ubacuju tečnost sa genom BDNF u pacijentov mozak. Potom sačekaju par sati da ona počne da deluje, a onda skenerom snimaju mozak da vide da li je sve u redu. Ako jeste, pacijent ide kući. A čak i da nešto krene naopako, tim stručnjaka Univerziteta Ohajo ima rešenje. U injekciju će biti „ugrađen“ zaštitni mehanizam koji će u svakom trenutku moći da zaustavi gensku terapiju. Ovako dr Djuring zamišlja operativnu primenu njegovog otkrića i nada se da će testiranje ove metode na ljudima početi za godinu do godinu i po dana.
– Ova terapija bi mogla da pomogne onima koji vode stalnu borbu sa gojaznošću i moraju često da se uzdržavaju od hrane i da vežbaju. Injekcijom gena bismo mogli da im pomognemo da ovaj problem reše jednom zauvek – dodaje dr Djuring.
Još jedan eksperiment na miševima nosi dobre vesti za debeljuce. Pomoću gena izolovanog iz bakterije ešerihije koli, a potom ubačenog u mišju jetru, ćelije životinjice su izmenile metabolički proces, pa su višak masti sagorele do krajnjeg produkta – ugljen-dioksida, pokazuje istraživanje grupe eksperata sa čuvenog Univerziteta Kalifornija iz Los Anđelesa.
– Promene ćelijskog metabolizma miševa, uzrokovane ubacivanjem gena u njih, omogućile su im da masne naslage pretvore u ugljen-dioksid. Ugljen-dioksid su zatim izbacili iz organizma i ostali vitki, iako su jeli „brzu hranu“ za miševe – kaže Džejms Liao, profesor biomolekularnog inženjeringa na UCLA i jedan od vođa istraživačkog projekta.
Da bi izazvali uspešno sagorevanje masnoće kod miševa, istraživači su se fokusirali na metaboličke procese nekih bakterija i biljaka koje nazivaju glioksilatnim otpornicima. Višak masti kod tih „otpornika“ se pretvara u šećere, zahvaljujući metaboličkoj reakciji koju pokreću određeni geni, a nedostatak te reakcije u ljudskom organizmu naučnici opravdavaju našim telom koje višak masti skladišti, umesto da ih troši. Nakon ubacivanja gena iz bakterije u kloniranu ljudsku ćeliju, sagorevanje masti u ćeliji je postalo znatno brže. Ipak, najveće iznenađenje bilo je to što ćelija nije pretvorila mast u šećere, već ih je razložila u ugljen-dioksid. Analizirajući dominantnost gena u ćeliji, naučnici su shvatili da su ubačeni geni napravili nov „mehanizam“ koji masti sagoreva u potpunosti. Višak masti se na ovaj način bukvalno „ispušta u vazduh“.
– Ovo otkriće nam pruža drugačije razumevanje metaboličkog procesa, ali i nove metode za lečenje dijabetesa i gojaznosti. Jednog dana će biti moguće da ove gene i proteine iz bakterija i biljaka ubacimo u ljudski organizam kako bi sagoreli višak masnih naslaga – kaže Liming Pej, istraživač Instituta za biološke studije „Salk“ iz San Dijega.

Ostale vestiArhiva