Više o vakcini i njenim efektima za „Blic“ govori prof. dr Vesna Kesić, ginekolog onkolog i predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju raka grlića materice.
Do danas su registrovane dve vakcine koje štite od infekcije HPV tipovima 16 i 18, a jedna od njih dodatno i tipovima 6 i 11 koji izazivaju bradavice (kondilome) na genitalnim predelima. Tipovi 16 i 18 HPV su pronađeni u oko dve trećine slučajeva raka grlića materice u Evropi. Ovo su, međutim, samo dva od najmanje 12 genitalnih HPV tipova visokog rizika, što znači da vakcina koliko god efikasna bila, za sada ne pruža potpunu zaštitu. Sem toga, trajanje zaštite koju pruža vakcina je još uvek ograničeno na nekoliko godina, posle čega će najverovatnije biti potrebna revakcinacija.
Kombinovane studije uključuju više od 30.000 vakcinisanih adolescenata i odraslih, kod kojih nisu zabeleženi ozbiljni neželjeni efekti. Dokazan je preventivni potencijal ovih vakcina protiv HPV infekcije tipovima 16 i 18 i nastanka premaligne bolesti cerviksa uzrokovane tim tipovima virusa. Nijedna od studija, međutim, još nije dokazala da se smanjio i broj slučajeva raka grlića. Efekat vakcine procenjivan je na osnovu broja slučajeva premalignih bolesti koje su se javile kod vakcinisanih i nevakcinisanih žena. Velike kampanje za vakcinaciju kao prevenciju izbora zaboravljaju da pomenu to da se najveći broj HPV infekcija spontano eliminiše i da neće dovesti do premalignih promena. Ako i dođe do nastanka premalignih promena, one se mogu lako otkriti redovnim pregledima, jedan broj će se spontano izgubiti, a one koje ostanu mogu se veoma uspešno lečiti malim intervencijama, koje ne utiču na sposobnost rađanja.
Vakcine koje su registrovane su profilaktičke vakcine, to jest one će imati maksimalnu korist kod onih osoba koje nisu bile izložene HPV infekciji, što znači pre početka seksualne aktivnosti. Tačan uzrast u kome bi se preporučila vakcinacija kreće se između 12 i 15 godina, u zavisnosti od različitih sredina (zemalja).
Žene starosti od 14 do 26 godina koje su već seksualno aktivne mogu imati korist od HPV vakcinacije, ali u značajno manjoj meri. Zbog toga je vakcinacija poželjnija pre početka seksualne aktivnosti. Korisnost vakcine kod žena starijih od 26 godina još nije potvrđena i dodatna istraživanja su u toku.
Nema pokazatelja da će vakcinacija imati bilo kakav efekat na postojeće abnormalnosti Papanikolau brisa. Ovim ženama, koje imaju abnormalne briseve, treba objasniti da vakcina nema terapeutski efekat (efekat lečenja).
Dok se ne pronađu vakcine koje će štititi od svih tipova virusa i pružati dugotrajnu zaštitu, vakcinacija ne sme ženama da ostavi lažno uverenje da su potpuno zaštićene, da mogu bez opreza voditi rizičan seksualni život i da više nije neophodno da idu na redovne preglede. Za sada, osnovni uslov da bi vakcinacija imala uspeha je postojanje sistema organizovanog skrininga, kako nijedna žena, ni vakcinisana ni nevakcinisana, ne bi ostala bez redovnog pregleda.
Zbog toga što je, da bi nastao rak grlića materice, potreban veoma dug period, koristi vakcinacije mladih devojaka neće se videti još mnogo godina. Stvarni efekat vakcine na pojavu raka grlića materice neće moći da se izmeri još nekoliko decenija. Iako su podaci o efikasnosti i sigurnosti vakcine veoma ohrabrujući, još uvek postoje kompleksna pitanja u vezi sa zaštitom od većeg broja različitih tipova HPV, trajanja zaštite, koristi kod žena koje su već seksualno aktivne i onih koje imaju HPV infekciju, kao i da još uvek postoji određen oprez u vezi sa mogućim neželjenim efektima vakcine. Dok se ne pronađu vakcine koje će štititi od svih tipova virusa i pružati dugotrajnu zaštitu, redovni ginekološki pregledi ostaju najvažniji oblik borbe protiv raka grlića materice.

Ostale vestiArhiva