Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
Alkohol i težina krivci za rak05.08.2009. 12:00
Izvor: Blic
Redovno kontrolisanje zdravlja dojki omogućava ranu detekciju raka dojke i sprečava razvoj bolesti kod više od 90 odsto slučajeva. Zato je veoma bitan i nezaobilazan skrining, odnosno aktivno traženje i dijagnostikovanje oboljenja pre pojave kliničkih simptoma i znakova. U tu svrhu rendgensko snimanje dojki mamografija se široko preporučuje ženama posle 50. godine života.
U Srbiji jedna od osam žena će oboleti od raka dojke. Glavni uzročnik, jednostavno rečeno, jeste to što ste žena i što starite. Rizik dobijanja raka dojke se s godinama povećava, pa će jedna od sedam žena koje žive do 90 godina imati rak dojke.
Dr Zoran Tomašević, onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, upozorava i na brojne faktore rizika koji doprinose pojavi ovog malignog oboljenja. Jedan od uzročnika raka dojke koji povećava rizik jeste alkohol. Nova istraživanja pokazuju da žene koje u proseku popiju dve jedinice alkohola dnevno imaju rizik od osam odsto da razviju rak dojke.
Dobijanje na kilaži nakon menopauze može povećati rizik kod žena da obole od raka dojke. Nedavna istraživanja su pokazala da dobijanje oko deset kilograma posle menopauze povećava rizik obolevanja za čak 18 odsto.
- Još jedan uzročnik bolesti raka dojke, za koji ne mislite da će uticati na obolevanje od raka dojke jeste veliko izlaganje hormonu estrogena, koje može biti iz više razloga. Možda je menstrualni ciklus počeo veoma rano, prvi porođaj je bio posle 30. ili žena nije rađala... Ovo su generalni uzročnici raka dojke, a njihovo poznavanje pomaže pri dijagnostikovanju bolesti ili njenog izlečenja - objašnjava dr Tomašević.
Da bi se umanjio rizik od navedenih faktora, neophodno je sprovođenje skrininga za rak dojke. On podrazumeva samopregled dojki svakog meseca u prvoj trećini ciklusa već od 30. godine života, zatim klinički pregled dojki kod svog lekara ili ginekologa, jednom godišnje od 40. godine života i mamografiju, a jednom u dve godine od 50. godine života. Mnogi stručnjaci preporučuju da se napravi bazni mamograf već u 40 godini života.
Mamografija je rendgenski pregled dojki kojim se mogu otkriti promene u dojkama koje ne moraju biti opipljive.
- Kod dojki s gustom žlezdanom strukturom mamografija ne otkrije 15-20 odsto karcinoma dojke, ali otkriva većinu tumora u dojci. Prvu mamografiju treba uraditi oko 40. godine života. Žene mlađe od 40 godina ne treba da rade rutinske mamografije, osim ukoliko postoji podatak o raku dojke kod ženskih srodnika. Rizik nastanka raka dojke u ovoj životnoj dobi je manji. Žene između 40 i 49 godina trebalo bi da rade mamografiju svake treće godine, dok bi žene starije od 50 godina trebalo da se podvrgnu mamografiji svake dve godine - objasnio je dr Zoran Tomašević.
Mamograf
Mamografiski aparati za snimanje dojki koriste niži nivo zračenja i praktično su bezopasni. Kod žena sa gustim tkivom u dojkama kod kojih postoji mogućnost neotkrivanja raka dojke mamografskim pregledom potrebno je nakon mamografije uraditi i ultrazvučni pregled dojki. Nakon mamografije treba se dogovoriti sa lekarom o terminu sledeće mamografije.
U Srbiji jedna od osam žena će oboleti od raka dojke. Glavni uzročnik, jednostavno rečeno, jeste to što ste žena i što starite. Rizik dobijanja raka dojke se s godinama povećava, pa će jedna od sedam žena koje žive do 90 godina imati rak dojke.
Dr Zoran Tomašević, onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, upozorava i na brojne faktore rizika koji doprinose pojavi ovog malignog oboljenja. Jedan od uzročnika raka dojke koji povećava rizik jeste alkohol. Nova istraživanja pokazuju da žene koje u proseku popiju dve jedinice alkohola dnevno imaju rizik od osam odsto da razviju rak dojke.
Dobijanje na kilaži nakon menopauze može povećati rizik kod žena da obole od raka dojke. Nedavna istraživanja su pokazala da dobijanje oko deset kilograma posle menopauze povećava rizik obolevanja za čak 18 odsto.
- Još jedan uzročnik bolesti raka dojke, za koji ne mislite da će uticati na obolevanje od raka dojke jeste veliko izlaganje hormonu estrogena, koje može biti iz više razloga. Možda je menstrualni ciklus počeo veoma rano, prvi porođaj je bio posle 30. ili žena nije rađala... Ovo su generalni uzročnici raka dojke, a njihovo poznavanje pomaže pri dijagnostikovanju bolesti ili njenog izlečenja - objašnjava dr Tomašević.
Da bi se umanjio rizik od navedenih faktora, neophodno je sprovođenje skrininga za rak dojke. On podrazumeva samopregled dojki svakog meseca u prvoj trećini ciklusa već od 30. godine života, zatim klinički pregled dojki kod svog lekara ili ginekologa, jednom godišnje od 40. godine života i mamografiju, a jednom u dve godine od 50. godine života. Mnogi stručnjaci preporučuju da se napravi bazni mamograf već u 40 godini života.
Mamografija je rendgenski pregled dojki kojim se mogu otkriti promene u dojkama koje ne moraju biti opipljive.
- Kod dojki s gustom žlezdanom strukturom mamografija ne otkrije 15-20 odsto karcinoma dojke, ali otkriva većinu tumora u dojci. Prvu mamografiju treba uraditi oko 40. godine života. Žene mlađe od 40 godina ne treba da rade rutinske mamografije, osim ukoliko postoji podatak o raku dojke kod ženskih srodnika. Rizik nastanka raka dojke u ovoj životnoj dobi je manji. Žene između 40 i 49 godina trebalo bi da rade mamografiju svake treće godine, dok bi žene starije od 50 godina trebalo da se podvrgnu mamografiji svake dve godine - objasnio je dr Zoran Tomašević.
Mamograf
Mamografiski aparati za snimanje dojki koriste niži nivo zračenja i praktično su bezopasni. Kod žena sa gustim tkivom u dojkama kod kojih postoji mogućnost neotkrivanja raka dojke mamografskim pregledom potrebno je nakon mamografije uraditi i ultrazvučni pregled dojki. Nakon mamografije treba se dogovoriti sa lekarom o terminu sledeće mamografije.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…