Treba li zdravi ljudi da uzimaju lekove poput aspirina ili da gutaju kalcijum prevencije radi? Zašto je u poslednjih petnaestak godina gornja granica za normalni krvni pritisak spuštena sa 160/95 na 140/90, a normalna vrednost holesterola sa 6,5 na 5. Slično, mada u nešto manjoj meri, dogodilo se i sa sećerom u krvi.
Da li je na taj način veliki broj ljudi namerno "gurnut" u takozvane rizične kategorije i prepušten preventivnoj farmakoterapiji?
Odgovore na ta pitanja pokušala je da nadje hrvatska doktorka, specijalista interne medicine, Lidija Gajski, u svojoj nedavno objavljenoj knjizi pod naslovom "Lekovi ili priča o obmani".
Ona kaže da je nastojala da rasvetli mutnu i podlu strategiju industrije koja "leči" zdrave i sve marketinške obmane zbog kojih zdravi ljudi gutaju hrpe lekova.
U nekim zemljama Zapadne Evrope čak 70-80 odsto ljudi iznad 65 godina ima indikaciju za barem jedan preventivni kardiovaskularni preparat. Iza toga dobrim delom stoji farmaceutska industrija, tvrdi doktorka Gajski.
Autorka je proučavala podatke iz mnogih kliničkih istraživanja o efikasnosti stalno novih i preskupih preparata, kao i mašineriju koja "zaradjuje bolje od banaka".
Ustanovila je da farmaceutska industrija ne ulaže ili malo ulaže u istraživanje i lečenje recimo tropskih bolesti jer su uprkos velikoj smrtnosti neprofitabilne, već izmišlja bolest tamo gde ih nema.
Farmaceutske kompanije, kao i sva druga komercijalna predužeća, rukovode se zaradom. Zato ne proizvode neprofitabilne lekove, premda bi oni mogli da spasu milione života u siromašnim zemljama, već one skupe i naplative, makar bili i beskorisni.
Pre pedesetak godina farmaceutska industrija je bila realno dimenzionirana i mogla je istovremeno i da leči bolesti i da zaradjuje.
U medjuvremenu je na plodnom tlu medicine i zdravstva, gde joj niko nije postavio granice, narasla do takvih razmera da je "potrošila" stvarno bolesne ljude pa je morala da se okrene zdravima kojima nudu preventivu.
Na sadašnjem stupnju ekspanzije, dalji rast profita zahteva održavanje postojećih i stvaranje novih bolesti. Klinička ispitivanja, iako su nesumnjivo donela napredak u medicini, često su osmišljena za zdrave ljude kojima treba utrpati još jedan nepotreban lek, tvrdi Lidija Gajski.
Ona navodi da više od dve trećine ispitivanja lekova finansira farmaceutska industrija. Praksa je pokazala da u istraživanju koje je platila farmaceutska industrija lek ima 4-5 puta veću šansu da se prikaže kao delotvoran.
Zato se u takvim istraživanjima preparati skromnog ili nejasnog učinka pretvaraju u vrlo delotvorne i korisne lekove.
Na pitanje zašto su takvi lekovi skupi, doktorka Gajski kaže da je to pre svega zbog marketinga, koji je skup. "Lako je prodati lek koji je delotvoran ali za veštačke potrebe nužan je dobar marketing".
Autorka ipak naglašava da kod bolesti i stvarnih tegoba nema spora - lekovi su neophodni. Dodaje da njena knjiga nikako nema za cilj da odvrati bolesne od medicinske terapije.
Problem nastaje na "terenu" prevencije, gde ljudi nemaju subjektivnih smetnji, na primer oni s povišenim holesterolom, blaže povišenim pritiskom ili šećerom.
Tu ni laik, ni lekar na temelju svog iskustva i zdravog razuma nisu u stanju da procene kliničku delotvornost lekova. Tu zavisimo od velikih baza podataka, od statistike, a ona je često neverodostojna i koristi se za interese medicinske industrije.
Poslednjih dvadesetak godina medicinska industrija ovladala je značajnim delom medicinske nauke, edukacije, prakse i politike. Ona je danas moćan faktor zdravstvenog sistema, koji uredjuje i njime upravlja vodeći računa o svom interesu - stvaranju profita.
U tako postavljenom sistemu bolesnik, dakle onaj zbog kojeg čitav sistem i postoji, postaje sve manje bitan i sve češcje je sveden na puko sredstvo za zaradjivanje novca, rekla je doktorka Gajski.

Ostale vestiArhiva