Slobodno vreme
Slobodno vreme
Moda
Kako su nastale pantalone, čarape, tange...02.09.2009. 12:00
Izvor: Mondo
Pantalone su izmislili azijski konjanici kako bi lakše uzjahali. U Rim su dospele u prvom veku, a sve do 20. bile su zabranjene ženama! Jovanka Orleanka kažnjena je zato što se oglušila o to pravilo.
Žaklina Onazis je šezdesetih godina prošlog veka zamoljena da ode iz jednog njujorškog restorana na čijim je vratima stajao natpis: "ne primamao žene u pantalonama".
Poreklo kravate vezuje se za hrvatsku konjicu čiji su pripadnici tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648) vezivali maramu oko vrata.
Džins se pojavio u Evropi krajem srednjeg veka, a tek je u 19. postao prepoznatljiv kao odeća lučkih radnika. Bavarski emigrant Levi Štraus počeo je 1873. godine u Americi sa industrijskom proizvodnjom ove tkanine.
Bikini je dizajnirao Žak Hjam 1946. Nazvao ga je "atom" ali je njegov model ostao nezapažen. Uspeh je nešto kasnije postigao Luis Rid sa bikinijem koji je dobio ime po atolskom ostrvu na kojem je eksplodirala atomsak bomba.
Podvezice su se pojavile još u 13. veku i to kao deo muške garderobe.
Čarape su nosili drevni Rimljani. Bile su od grubog materijala. Pamučne su se pojavile krajem 18. veka, a od 1938. prave se i od najlona, materijala koji je patentirao Dipon.
Tokom Drugog svetskog rata mnoge žene su crtale liniju na listovima kako bi izgledalo kao da nose ‘najlonke’, piše "Politikin Zbavanik". Ovaj trik postao je nepotreban nakon 1955. kada su počele da se proizvode najlonke bez šava.
Grudnjak su nosile Rimljanke kako bi učvrstile grudi. One su to zvale strophium, a reč je o marami koja se obmotavala oko prsa. Moderni grudnjak pojavio se tek u 20. veku.
Kaiš su nosile egipatske plesačice, ali samo to na potpuno golom telu. U srednjem veku postao je statusni simbol, zabranjen ženama sumnjivog morala.
Maramica je kod starih Grka bila veličine peškirića za ruke. Rimljani su korstili dve: jednu za brisanje znoja, a drugu za brisanje usta. U renesansi je bila znak prefinjenosti.
Tange, ili komad sukna oko bedara nosili su drevni Egipćani, kao i neki primitivni narodi. Danas ih nose mnogi, i mladi i stari.
Slaganje boja aktuelno je oduvek. Crno za sahranu, belo za venčanje, plavo za dečake, roze za devojčice. Boje su se oduvek koristile kako bi se naznačile društvene, psihološke i polne razlike.
Žaklina Onazis je šezdesetih godina prošlog veka zamoljena da ode iz jednog njujorškog restorana na čijim je vratima stajao natpis: "ne primamao žene u pantalonama".
Poreklo kravate vezuje se za hrvatsku konjicu čiji su pripadnici tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648) vezivali maramu oko vrata.
Džins se pojavio u Evropi krajem srednjeg veka, a tek je u 19. postao prepoznatljiv kao odeća lučkih radnika. Bavarski emigrant Levi Štraus počeo je 1873. godine u Americi sa industrijskom proizvodnjom ove tkanine.
Bikini je dizajnirao Žak Hjam 1946. Nazvao ga je "atom" ali je njegov model ostao nezapažen. Uspeh je nešto kasnije postigao Luis Rid sa bikinijem koji je dobio ime po atolskom ostrvu na kojem je eksplodirala atomsak bomba.
Podvezice su se pojavile još u 13. veku i to kao deo muške garderobe.
Čarape su nosili drevni Rimljani. Bile su od grubog materijala. Pamučne su se pojavile krajem 18. veka, a od 1938. prave se i od najlona, materijala koji je patentirao Dipon.
Tokom Drugog svetskog rata mnoge žene su crtale liniju na listovima kako bi izgledalo kao da nose ‘najlonke’, piše "Politikin Zbavanik". Ovaj trik postao je nepotreban nakon 1955. kada su počele da se proizvode najlonke bez šava.
Grudnjak su nosile Rimljanke kako bi učvrstile grudi. One su to zvale strophium, a reč je o marami koja se obmotavala oko prsa. Moderni grudnjak pojavio se tek u 20. veku.
Kaiš su nosile egipatske plesačice, ali samo to na potpuno golom telu. U srednjem veku postao je statusni simbol, zabranjen ženama sumnjivog morala.
Maramica je kod starih Grka bila veličine peškirića za ruke. Rimljani su korstili dve: jednu za brisanje znoja, a drugu za brisanje usta. U renesansi je bila znak prefinjenosti.
Tange, ili komad sukna oko bedara nosili su drevni Egipćani, kao i neki primitivni narodi. Danas ih nose mnogi, i mladi i stari.
Slaganje boja aktuelno je oduvek. Crno za sahranu, belo za venčanje, plavo za dečake, roze za devojčice. Boje su se oduvek koristile kako bi se naznačile društvene, psihološke i polne razlike.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Katrin Denev nam otkriva svoja pravila za…
- 28/03 Još jedna naslovna Voga koja će zapaliti…
- 24/03 Pet komada koji nikad neće izaći iz mode
- 22/02 Moda ne miruje: Svet je spreman za promenu!
- 01/02 Prošlo je više od 20 godina a one se nisu…
- 30/11 Prava džepna Venera: Pojavila se na crvenom…
- 13/11 Serbia Fashion Week: Lepota je u raznolikosti
- 06/11 Spektakl u Beogradu: Sloboda i Dragana na…
- 09/10 Zamislite da ovo nosite na sebi: Grudi utegnute…
- 11/09 Sve je spremno za spektakl: Ko je dobio zeleno…
- 10/08 I džak da obuče, latino lepotica blista
- 20/07 Četiri jednostavne letnje maske za kosu
- 18/05 Srpkinje u top deset najlepših žena na svetu
- 27/04 Ovako ćete uvek imati super frizuru!
- 30/03 Šta je bolje: Tonirana krema ili puder?
- 23/02 Irina Šajk ima puno pravo da ponese ovakvu…
- 06/02 Uspela je za 30 sekundi da osvoji ceo svet,…
- 26/01 Zaboravite na dijamante i kristale: Rijana…
- 26/12 Osvojiće i vas: Svet je 'poludeo' za ovim…
- 15/12 U modi su široki, lepršavi i elegantni kaputi
- 28/11 Tri trika za mršaviji izgled
- 17/11 Pocepane farmerke - tako ležerne, a seksi
- 27/10 U korak sa svetom: Četvrto veče Nedelje mode…
- 20/10 U ovim krpicama uvek ćete izgledati kao milion…