Internet u Srbiji je među najsporijim i najskupljim u Evropi. Prosečna brzina prenosa podataka je jedan megabit u sekundi, što je gotovo 50 puta manje nego u tehnološki razvijenoj Engleskoj. Da stvar bude još gora, naša zemlja prilično zaostaje i za državama u okruženju. To je nedavno potvrdila i Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo. Kao osnovni razlog ona je navela lošu telekomunikacionu infrastrukturu, visoke cene i nefleksibilan sistem tarifiranja.
Uprošćeno govoreći, kada Telekom „Srbija”, koji internet-provajderima iznajmljuje svoje kapacitete, bude stvorio tehničke uslove, Internet će u Srbiji biti brži. Ali, nevolja je što za ovakvu investiciju država nema para, smatra Milan Miličić, direktor prodaje u kompaniji „Eunet”.
– Dodatna teškoća jeste i to što se kod nas prilično sporo usvajaju zakoni koji regulišu ovu oblast. Ako država pod hitno nešto ne promeni, crno nam se piše – upozorava Miličić.
Naš sagovornik predlaže i konkretne mere kako bi Srbija makar malo napredovala u oblasti informacionih tehnologija. Naglašava da je za poboljšanje brzine Interneta neophodno što pre liberalizovati tržište, u značajnoj meri povećati ulaganje u infrastrukturu i uvesti barem još jednog operatera fiksne telefonije.
Sa ovim predlozima u potpunosti je saglasna i ministarka Matić. Ona, međutim, ide i korak dalje i najavljuje da će već za mesec i po dana biti učinjen napredak kada je reč o fiksnoj telefoniji, koja je i te kako značajna za razvoj Interneta.
– Dodelom licenci u fiksnoj telefoniji stvorićemo uslove ne samo da Internet bude brži, već i da košta manje – kaže za „Politiku” Jasna Matić. – Nažalost, u Srbiji je Internet znatno skuplji nego u okruženju, a da ne govorimo o zemljama Evropske unije.
Miličić, međutim, smatra da nije problem toliko u brzini i ceni, koliko u nedostatku tehničkih potencijala. Tako, recimo, u Srbiji još ne postoje uslovi da svi korisnici imaju ADSL, a nedavno su, kaže, objavljeni podaci da od 100 domaćinstava svega 33 ima pristup Internetu.
Kao dodatnu potvrdu teze o katastrofalnom stanju u oblasti informacionih tehnologija u Srbiji, Miličić navodi podatak da oko 90 odsto korisnika Interneta u Srbiji ima brzinu protoka od svega jedan megabit u sekundi.
– U Engleskoj, recimo, korisnici za 20 funti mogu da dobiju brzinu od jedan gigabit u sekundi. Dakle, hiljadu puta brže nego u Srbiji, gde je trenutno maksimalna brzina 16 megabita. Ali, i ovakav protok je kod nas dostupan veoma malom broju ljudi – ističe Miličić.
Pomenuta brzina je, inače, za naše uslove prilično dobra, budući da kablovski operateri nude protok od svega 10 megabita u sekundi. Ali, u poređenju sa razvijenim zemljama, obe opcije su prilično smešne. Drugim rečima, korisnicima u Srbiji potrebno je hiljadu puta više vremena da „skinu” film sa Interneta nego Englezima.
Razlog za ovakvu sporost možda bi trebalo tražiti i u činjenici da je prošle godine čak 51 odsto od ukupnog broja korisnika Interneta za konekciju na globalnu mrežu koristilo dajal-ap, koji je u razvijenom svetu odavno prevaziđen način pristupa Internetu. Na već pomenuti ADSL bilo je priključeno 24 odsto korisnika, otprilike isti broj na kablovski Internet, dok je svega jedan odsto ljudi u Srbiji koristilo vajrles (bežični) Internet.

Ostale vestiArhiva