Slobodno vreme
Slobodno vreme
Zdravlje
Žene najduže žive u Japanu11.09.2009. 12:00
Izvor: Blic
Devojčica rođena danas u Japanu verovatno će proslaviti 86. rođendan, što je i najduži očekivani životni vek u svetu. Za muškarce je najduži očekivani vek u maloj evropskoj državi San Marino, 81 godina, pokazuju nove procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Kako se navodi u poslednjem godišnjem izveštaju SZO, najkraći očekivani životni vek imaju muškarci u Sijera Leoneu, samo 39 godina, ali je gledano za pripadnike oba pola, očekivani životni vek najmanji u Avganistanu - u proseku 41 godinu za muškarce i 42 za žene.Izveštaj SZO pokazuje da su neke zemlje napravile značajan pomak, odnosno da su od 1990. povećale očekivani životni vek, delom zahvaljujući okončanju ratova, a delom zahvaljujući poboljšanju zdravstvene zaštite.
Tako je u Eritreji očekivani životni vek za muškarce povećan za 33 godine, na 61, a za žene 12 godina, na 65, u Liberiji za 29 godina, na 54 za muškarce, i za 13 godina, na 58, za žene.
U Angoli, Bangladešu, na Maldivima, u Nigeru i Istočnom Timoru prosečan očekivani životni vek povećan je za deset godina i za muškarce i za žene.
Istovremeno je u nekim zemljama očekivani životni vek smanjen, u Zimbabveu za 19 godina za žene, na 44, a za 12, na 45 godina za muškarce. Veliko smanjenje očekivanog životnog veka zabeleženo je i u Svazilendu, Bocvani, Kongu, Južnoj Africi i Zambiji.
U SAD je životni vek muškaraca povećan na 76 sa 74 godine, a žena na 81 sa 79 godina, dok je u Rusiji za muškarce pao na 60 sa 64 iz doba SSSR, a kod žena je pad manji, za godinu dana, na 73.
Podaci o očekivanom životnom veku su među više od 100 zdravstvenih indikatora u izveštaju SZO koji prati stanje u 193 zemlje. Objavljeni su i podaci o smrtnosti majki i dece, borbi protiv virusa HIV, tuberkuloze i malarije, pristupnosti zdravstvenoj zaštiti, troškovima za zdravstvo po stanovniku.
Neki od tih pokazatelja su i deo Milenijumskih razvojnih ciljeva UN koji treba da bude dostignuti do 2015.
SZO je saopštio i da je smrtnost dece do pet godina smanjena za 27 odsto na globalnom nivou od 1990, što se pripisuje većoj upotrebi lekova i vakcina.
Ostale vestiArhiva
- 25/04 Tim za antibiotike formiran u Kliničkom centru
- 28/03 Zašto piškimo usred noći
- 24/03 Stalno ste gladni?
- 22/02 Evo zašto narednih dana treba da se grlite
- 01/02 SZO: Hitan sastanak zbog Zika virusa
- 30/11 Budi muško - idi kod lekara!
- 13/11 "Pivski stomak" opasan po život?
- 06/11 Kad zdrava ishrana uništi zdravlje...
- 09/10 Kako olakšati buđenje u cik zore
- 11/09 Sportom protiv autizma
- 10/08 Zašto je opasno piti hladnu vodu ovih dana
- 20/07 Koliko stvarno treba da hodamo da bismo smršali?
- 18/05 Pijani? Čaša je kriva!
- 27/04 Tumor koji ima "kosu, zube, kosti..."
- 30/03 Da li pomeranje sata "udara" na zdravlje?
- 23/02 Šta je, zapravo, šećer?
- 06/02 Ovo neurolozi govore prijateljima
- 26/01 Vakcinacija je s razlogom obavezna
- 26/12 Hrana za lepotu i zdravlje
- 15/12 Svaka treća žena ima ginekološke probleme
- 28/11 Razlog više da navalite na jogurt
- 17/11 Šta da radiš kada neko ima napad panike
- 27/10 U depresiji si? Odvrni ovo..
- 20/10 Od raka dojke u Srbiji godišnje oboli 4.000…