Razvoj mobilnih mreža napreduje od aktuelnih 3,5G standarda ka punom 4G. Pitanje je – koja će tehnologija prevladati? Da li će više uređaja koristiti WiMAX ili LTE? — Zoran Drenković
Sve je krenulo od SMS‑a, onda je e‑mail stigao na mobilne telefone, kreirani su prvi WAP sajto­vi… Pošto su mobilni telefoni postali pravi kom­pjuteri, razmena svih vrsta podataka sve više postaje primarna funkcija. Danas mreže mobil­nih operatora znatno više prenose podatke ne­go razgovore, tako da sistem koji je dizajniran za razgovore sve manje tome služi. Sve veći zahtevi naterali su industriju mobilnih aparata da ponudi korisniku brz prenos podataka, a tu su rešenja različita…
Tehnologija je napredovala u ciklusima od po deset godina. Osamdesetih se pojavio C‑Netz, devedesetih GSM, početkom 21. veka UMTS, a sledeće godine se očekuje šira pri­mena naslednika. Za tu poziciju bore se dva jaka protivnika. LTE je nastavak postojećih 2G i 3G mreža, a WiMAX nadgradnja bežične računarske mreže.
WiMAX je već dostupan u pojedinim zemljama, ali je u ranoj fazi širenja. Primena je počela 2006. godine, nakon velikog uspeha WiFi stan­darda. U odnosu na njega, glavna prednost WiMAX‑a je u većem dometu baznih stanica (do 50 km) i garantovanom kvalitetu prenosa. On se zasniva na IEEE 802.16e standardu i omo­gućava pristup Internetu velikom brzinom, Vo­IP, video‑pozive i ostale zahtevne servise, ali se s vremenom iskazala jedna mana: prenos poda­taka ne može biti brži od 70 Mbps. Zvučalo je sasvim dovoljno, ali danas…

Brzina je ključ
LTE nudi nekoliko važnih prednosti za korisnike i mobilne operatore. Jedan od zahteva pri pro­jektovanju standarda je preuzimanje podataka brzinom od barem 100 Mbps, a LTE tehnologija dozvoljava i preko 200 Mbps; testirana je na 150 Mbps. Pored toga, RAN (Radio Access Network), tj. kašnjenje, biće manje od 10 ms, a trenutno je oko 60 ms. Podržana je i fleksibilna širina propusnog opsega, od 1,4 MHz do 20 MHz, a LTE podržava i FDD (Frequency Division Duplex) i TDD (Time Division Duplex). Sve to čini ovaj standard pogodnim za mobilnu upotrebu, što će biti velika prednost u budućnosti jer se upravo u mobilnom sektoru očekuje mnogo veće korišćenje širokopojasnog Interne­ta.
Možda je najvažnije to što LTE podržava sve pređašnje standarde, pa će svi stari telefoni ostati u funkciji. LTE je naslednik 3G tehnologije, kako zbog toga što je baziran na WCDMA, HSDPA, HSUPA i HSPA standardima, tako i zato što je nadgradnja UMTS tehnologije, uz zna­tno brži prenos podataka. Prva primena LTE mreža najavljuje se za 2010. godinu.
Kratkoročni pobednik bi mogao biti HSPA+, kao ekonomski saveznik mobilnih operatora ko­ji traže način da korisnicima pruže brži protok podata. Laka nadogradnja HSPA standarda pruža brzine do 21 Mbps, a uskoro se očekuje i 42 Mbps, što može dati operatorima dovolj­no vremena da se odluče u kom smeru će se dalje razvijati. Dakle, da li će na kraju svi preći na LTE? Bolje pitanje je kada i kojim putem se dotle stiže…

4G u Srbiji
Domaći mobilni operatori se slažu da je LTE sledeći korak razvoja, ali u ovom trenutku još ne razmišljaju ni o testiranju, a kamoli o uvođenju 4G mreža. Pažljivo prate razvoj i iskus­tva probnih instalacija i tek će nakon toga proceniti mogući scenario primene te tehnologije na našem tržištu.
RATEL nije nadležan da određuje tehnologije koje će se primenjivati – trenutak prelaska na nove tehnologije određuju sami operatori, u zavisnosti od njihovih razvojnih planova, sta­nja na tržištu i potreba korisnika. Pored toga, u RATEL‑u smatraju da u Srbiji ima još mno­go prostora za razvoj 3G mreža i usluga, te zbog toga ne očekuju implementaciju tehnologi­ja četvrte generacije u neposrednoj budućnosti. Ukoliko je za primenu nove tehnologije po­trebno koristiti nove frekvencije, odluku o načinu dodele frekvencija doneće nadležno minis­tarstvo, a RATEL će sprovesti postupak.
Ericsson, kao dobavljač tehnologija i usluga telekomunikacionih operatora, smatra da LTE predstavlja logičan nastavak razvoja GSM, CDMA i WCDMA (2G i 3G) mobilnih mreža. Mo­bilni operatori u Srbiji su počeli da koriste 3G mreže na osnovu WCDMA standarda iz 2007. godine, ali pokrivenost mora da bude veća kako bi 3G usluge bile dostupne većini stanovni­štva. Kratkoročno gledano, fokus će biti na većoj 3G pokrivenosti, tako da se LTE u Srbiji može očekivati kao deo dugoročnih planova, odnosno kao neki dalji korak razvoja posto­jećih GSM i WCDMA mreža. Potreba za implementacijom novog standarda zavisiće i od ras­položivosti LTE telefona i drugih uređaja koji će stići na tržište u narednim godinama.

Ostale vestiArhiva