Mini suknje vole svi - devojke da ih nose, muškarci da gledaju i tako već skoro pet decenija. Tvorac ’male miljenice’ je Meri Kvant.
Ova britanska modna kreatorka je 1965. godine, tokom probe za modnu reviju na kojoj je planirala da prikaže svoju novu kolekciju, primetila kako se manekenka muči hodajući u dugačkoj hipi suknji.
Problem je rešila tako što je uzela makaze i sputavajuću suknju skratila deset centimetara iznad kolena.
Tako je počela revolucija.

Simbol nove slobode duha i tela
Žene svih uzrasta skratile su svoje suknje, a butik "Bazar" koji je držala Meri Kvant, bio je pun mušterija koje su tražile taj novi mali odevni predmet.
Mini suknja postala je simbol ženske emancipacije i nove slobode duha i tela.
Sredinom prošlog veka nositi mini suknju nije značilo samo biti modno osvešćen, već i savremen, napredan, spreman za nove izazove, samosvestan...

Od "sramnog odela" do "must have"
Međutim, nisu svi bili oduševljeni. Crkva je zahtevala da se zabrani proizvodnja i nošenje tog ’sramnog odela’.
Na sreću svet se oglušio, a minić je posta ’must have’.

Stigla i na poštansku markicu
Ova suknjica našla se čak i na poštanskim markama Britanske kraljevske pošte kao deo serijala "Deset klasika dizajna koji su obeležili 20. vek".
Osim minića, na markama su se našli i čuvni londonski dvospratni autobus, crvena telefonska govornica, karta za metro, zglobna stona lampa... kao i automobil "mini" koji je i inspirisao Meri da svojoj kreaciji da isto ime.

Nije za školu i kancelariju
I danas su minići veoma popularni. Džins, štofani, kožni, sa karnerima, resama... Vizuelno izdužuju noge, a najbolje se slažu uz baletanke, ravne cipele i duboke čizme.
Mini suknja i visoka štikla nisu dobar spoj, osim ako ne želite da vaša poruka bude jasna na prvi pogled: gledajte me, a možete me i mati.
Takođe, minić nikao nemojte obući za školu, kancelariju ili poslovni sastanak. One prekratke suknje, (jedva nešto duže od kaiša) priliče samo tinejdžerkama i to za more i slične opuštene prilike.

Ostale vestiArhiva