Istraživači iz celog sveta tragaju za sredstvom kojim bi pobedili rak. Apsolutnog proboja koji svi čekamo još uvek nema, ali neprestano su prisutna nova pojedinačna otkrića koja bi jednog dana, kao delovi slagalice, mogla da daju rešenje. Jedno od njih pošlo je za rukom nemačkom istraživaču malignih procesa dr Johanesu Koju iz Darmštata, a pošto ima veze sa ishranom, od dalekosežne je važnosti za svakoga od nas.
Dr Koj, naime, već godinama istražuje biohemijske procese koji učestvuju u nastanku raka. Ova istraživanja su ga dovela do važnih zaključaka:
Sada se konkretno zna da ćelije raka, sa razmenom materija koja počiva na vrenju, imaju ekstremno veliku potrebu za šećerom. Ona je 20-30 puta veća nego kod zdravih ćelija. Ako se planskom ishranom priliv šećera ograniči, to koči njihov rast. To je saznanje kojim terapija za lečenje raka može aktivno da se podrži.
Svesnija ishrana može da pomogne i preventivno, kako bi se rizik obolevanja od raka smanjio.
Garancije ne postoje. Ova ishrana ne može sama za sebe da izleči ili spreči rak, ali pomaže da se sačuva zdravlje ćelija i može da potpomogne terapiju.
Glukoza, odnosno šećer, jeste i ostaje najvažnije snabdevač energijom. Prema dr Koju, međutim, treba izbegavati česte viškove glukoze i s tim skopčana velika lučenja insulina, do čega dolazi prilikom konzumiranja jela bogatih šećerom, ili brze hrane. Puno namirnica bogatih proteinima, kao što su riba i meso, kombinovanih sa povrćem, salatama i kvalitetnim biljnim uljima, povoljno utiče na razmenu materija.

Jedite puno voća i povrća
Treba birati one vrste voća koje ne sadrže mnogo voćnog šećera i koje neće mnogo povećati sadržaj šećera u krvi (bobičasto voće, grejpfrut, šljive).

Uzimajte balastne materije
Balastne materije su neophodne za zdravo varenje, a u obliku integralnog hleba od celog zrna, povrća i salate uklapaju se u ishranu siromašnu glukozom.

Smanjite unos šećera
I to ne samo onaj očigledan, iz slatkiša i kolača. Postoje, naime, i mnogi skriveni izvori šećera, kao što su gotova jela, musli, kečap i sosovi. Skrob iz testenina, hleba ili krompira takođe se direktno pretvara u šećer. Stoga udeo namirnica bogatih skrobom u ishrani treba da bude mali.

Jogurt
Dr Koj preporučuje da se svakodnevno jede hrana koja sadrži mlečnu kiselinu, npr. jogurt, beli sir, ili kisela pavlaka. Unošenje mlečne kiseline spolja podstiče telo na smanjivanje mlečne kiseline. Ukoliko su u njemu već prisutne ćelije raka u kojima se razmena materija zasniva na procesu vrenja, to doprinosi slabljenju njihove kisele sredine.

Belančevine
Dok se udeo namirnica bogatih ugljenim hidratima smanjuje, udeo belančevine treba u odgovarajućoj meri povećati. Na taj način telo dobija energiju iz ribe, mesa i jaja.

Zdrave masnoće su važne
Mast je važan snabdevač energijom, a sem toga i koči razlagane ugljenih hidrata. Dok skrob iz nenamazanog parčeta hleba odlazi direktno u krv, hleb natopljen sa malo maslinovog ulja se razlaže sporije - a nivo šećera u krvi ostaje ujednačeniji.
Prema dr Koju, važno je da se u ishrani koristi dovoljno visokovrednih biljnih ulja, kao što je ulje uljane repice, orahovo, laneno i maslinovo ulje.

Koristite beli luk kao začin
Beli luk sadrži jedinjenja sumpora koja štite ćelije, a prema dr Koju, beli luk koči i razmenu materija koja počiva na vrenju.

Šta je još važno
Pravilna ishrana je samo jedan od elemenata prevencije. Zdravlje, međutim, čuvaju još i:
-Kretanje
Šetnja i vožnja bicikla, jača sistem imuniteta. U ovakvoj aktivnosti treba provesti najmanje 30 minuta, tri puta nedeljno.
-Preventivni pregledi
Ako se blagovremeno otkrije, rak se uglavnom dobro leči. Stoga treba iskoristiti sve mogućnosti preventivnih pregleda.
-Zapaljenja treba shvatiti ozbiljno
Zapaljenski procesi često imaju udela i u nastanku raka. Stoga tegobe kao što su upala sluzokože želuca (gastritis) ili upala desni (paradentoza) treba blagovremeno lečiti.

Ostale vestiArhiva