Đumbir je ljutkast, vrlo aromatičan začin. Ukiseljen se često servira uz suši, a s obzirom na njegova brojna lekovita svojstva, preporučuje se u obliku toplog, zimskog napitka, koji pomaže u borbi protiv prehlade i gripa
Đumbir je biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz Kine, a njegova posebnost krije se u noti egzotičnosti i orijentalnosti, koja ga razdvaja od odomaćenih, mediteranskih začina. Poprilično je aromatičan, jakog i oštrog ukusa i ugodnog mirisa, zahvaljujući eteričnom ulju i raznim mirisnim smolama. Obilno se koristi u kuhinjama Azije, gde njegovu važnost nadmašuje jedino so. Spada u najskuplje, najtraženije i komercijalno najviše korišćene aromatične biljke (osim bibera i paprike). Njegova cena posledica je veoma dugog procesa zrenja (pet do devet
meseci).
Evo jednostavnih ideja za primenu đumbira:
Osvežite svoju omiljenu salatu novim salatnim prelivom od maslinovog ulja, tamari umaka, iseckanog belog luka i narendanog đumbira.
Dodajte ga dinstanom povrću ili marinirajte tofu pre pečenja u marinadi od soja sosa, susmovog ulja, belog luka, narendanog đumbira i malo meda.
Dodajte nekoliko kriški đumbira prilikom kuvanja kompota, narendajte ga u nadev za pečene jabuke ili u umućenu pavlaku, a u prahu ga dodajte u testo za mafine ili kod pripreme kolača sa sušenim voćem.
Zbog pozitivnog delovanja na zdravlje, posebno u podizanju imuniteta, đumbir je i čest sastojak napitaka. Dodajte ga sveže pripremljenom soku od odabranog povrća i voća, limunadi s dodatkom meda ili jednostavno prokuvajte nekoliko ploškica đumbira u vodi i dobićete tradicionalni čaj od đumbira. A tek kuvano vino s đumbirom!
Sušeni đumbir ne može da zameni svež. Najbolje ga je koristiti u pripremi biskvita, peciva i klasičnog pudinga.
U tropskoj Aziji uzgaja se već 3.000 godina, ali je njegovo tačno poreklo nepoznato. Đumbir se koristio i na Bliskom istoku i u južnoj Evropi mnogo pre rimskih vremena. Portugalci su ga doneli u Afriku, a Španci odneli na Karibe. Krajem 16. veka, Španci su imali rastuću trgovinu đumbirom između Jamajke i kontinentalne Evrope. Jedan je od najstarijih neevropskih začina, posebno omiljen u Engleskoj, gde se još od srednjeg veka posluživao na stolu uz biber i so kao osnovni začin, a kasnije je gotovo svaki grad imao svoj Ginger street, tj. ulicu u kojoj se obično trgovalo začinima. Đumbir se najviše proizvodi u Indiji, gde se i potroši više od polovine u bezbroj specijaliteta. Naveliko se koristi i u drugim azijskim zemljama, zatim u arapskoj kuhinji, u Švedskoj, kao i u svim zemljama britanskog Komonvelta.

Lek za sve boljke
Koren đumbira u količini od 100 grama ima energetsku vrednost od 80 kcal, a mineralni sastav mu je vrlo raznolik - u značajnijim količinama sadrži kalijum, bakar, magnezijum i mangan. Od vitamina sadrži nešto vitamina C, vitamina B grupe, poput vitamina B6. Kao hrana i lek koristi se već hiljadama godina, pa se tako u kineskim zapisima koji datiraju iz četvrtog veka p. n. e. navodi kao delotvoran u lečenju mučnine, bola u stomaku, zubobolje, krvarenja i reumatizma. Za zdravlje i snagu uzimao ga je Konfučije, u srednjem veku evropski vladari su mu pripisivali razna afrodizijačka svojstva, a u 16. veku korišćen je kao prirodno sredstvo protiv kuge. U Indiji se žuti đumbir koristio u tradicionalnom ajurvedskom lečenju za poboljšanje probave, lečenje srčanih bolesti i zaceljivanje rana.
Medicinska istraživanja ukazuju na to da je koren đumbira delotvoran kod mučnine i povraćanja uzrokovanih različitim stanjima i bolestima, pa tako žene u Kini tradicionalno jedu koren đumbira za sprečavanje jutarnjih mučnina u prvim mesecima trudnoće. Takođe je dokazano njegovo pozitivno dejstvo u poboljšanju probave, jer pospešuje proizvodnju sluzi, probavnih sokova i žuči.
Đumbir se koristi i kao pomoć kod sprečavanja nadimanja, a azijska medicina koristi ga za lečenje prehlade i olakšavanje disanja. Smatra se da pospešuje kontrakcije srca, sprečava formiranje krvnih ugrušaka, snižava nivo holesterola, deluje protivupalno, pa čak i stimulativno na imunološki sistem. Ako se uzima redovno, suzbija hronični umor, poboljšava pamćenje, a zbog stimulativnog svojstva ne bi trebalo uzimati ga uveče pre spavanja jer može da izazove nesanicu.
Ipak, danas se u industriji manje koristi za proizvodnju lekova, ali je znatno zastupljen u proizvodnji alkoholnih pića, slatkiša i kozmetike.

Ostale vestiArhiva