Najmanje jedan od četiri studenata odlučuje se bar za neki onlajn kurs, dok je 2002. godine to bio slučaj sa jednim od 10 studenata.
Dva miliona studenata uglavnom starijih od 22 godine, kada oni koji redovno studiraju završavaju fakultete, završavaju kompetan fakultet preko interneta, dok još dva miliona studenata završavaju jedan ili dva onlajn kursa.
U SAD 29 odsto odraslih ima fakultetsku diplomu, manje nego u većini drugih industrijski razvijenih zemalja. Samo 40 odsto američkih studenata, koji upišu fakultet i završe ga. Između ostalog, tome doprinosi i činjenica da je školovanje veoma skupo.
Pristalice onlajn obrazovanja ističu, u nedavno objavljenoj studiji Sekretarijata za obrazovanje, da se onlajn materijali bolje prihvataju nego "živa" predavanja u učionici.
Lideri u onlajn obrazovanju su Univerzitet Finiks, deo grupe Aplo koji ima 420.700 onjlan studenata i Kaplan gde četvorogodišnje školovanje košta oko 65.000 dolara, dok na bilo kom drugom privatnom fakultetu student za isti program mora da izdvoji više od 150.000 dolara.
Poslodavci jednako priznaju i onlajn diplome i one stečene klasičnim pohađanjem fakulteta, pa čak ističu da studenti koji rade i studiraju preko intereneta imaju veću samodisciplinu i odlučnost da završe fakultet.
Grubo rečeno, oko 4.500 američkih fakulteta ima onlajn programe, a pojedini su toliko popularni da je uprava morala da ograniči broj polaznika.
Onlajn školovanje je ušlo i u osnovne i srednje škole, pa se čak milion dece u SAD školuje na taj način, pogotovo ona iz ruralnih oblasti.
Profesor sa Harvarda Klejton Kristensen predviđa da će u budućnosti polovina dece pohađati onlajn škole od predškolskog obrazovanja do srednjih škola.
S druge strane, ima i onih koji se boje da bi to moglo da izazove nastanak potpuno otuđenih generacija, koje umesto da život proživaljavaju sa svojim drugovima, sede sami za kompjuterom simulirajući životne situacije.

Ostale vestiArhiva