Svako novorođenče koje na porođaju posle normalno iznete trudnoće teži iznad dva i po kilograma smatra se bebom normalne težine. Njoj nije potreban pojačan režim ishrane, ni dodatno utopljavanje, niti specijalno zagrevanje prostorije u kojoj boravi. Ponekad mame žele da dohranjuju svoje palčice da bi što pre imale bucmaste obraze i prevoje na nožicama. I počinju da ga hrane više nego što treba, a to za posledicu ima povraćanje. Minijaturne bebe ne treba toviti. Tačno je da one popiju manje mleka od svojih krupnijih vršnjaka, ali im je ta količina sasvim dovoljna. Jednostavno imaju takvu konstituciju, kakvu verovatno imaju roditelji, bake i deke. Takvi mališani se sasvim normalno razvijaju, brzo stižu vršnjake, a često se dešava da sa godinu dana imaju istu kilažu kao i oni.
Nasuprot njima, bebama rođenim s težinom ispod dva i po kilograma potrebna je pojačana pažnja lekara i posebna nega roditelja. Pedijatri ih nazivaju bebama male telesne mase.
Uzroci dolaska na svet sitne dece:
- prevremen porođaj
- hipotrofija
- višestruka trudnoća.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dete rođeno pre navršene 37. nedelje trudnoće smatra se nedonoščetom.
Osnovni problem nedonoščeta nije mala telesna masa, već nezrelost izvesnih sistema u organizmu: disajnih organa, termoregulacije, refleksa sisanja...
Nedonoščad se dele na bebe s veoma malom telesnom masom - manjom od 1,5 kg i na bebe s ekstremno malom težinom - manjom od 1 kg. Naravno, takve minijature se ne rađaju često: među nedonoščadi njih ima od 0,4 do 0,2 odsto. Ranije se rođenje bebe ispod jednog kilograma smatralo tragedijom. Danas se prema klasifikaciji SZO plod koji je došao na svet živ posle 22 nedelje razvoja u majčinoj utrobi i ima od 500 do 600 grama smatra detetom koje može da ostane u životu u uslovima posebne nege i zaštite.
Nedonoščad u početku zahtevaju posebnu brigu i negu. Ona se smeštaju inkubatore u specijalizovanim bolnicama. U početku takvo dete nema sopstvenu termoregulaciju, pa bez podešavanja spoljašnje temperature ne može samostalno da reguliše temperaturu svog tela. Pluća nedonoščeta su često nerazvijena i stoga je disanje otežano. Motorika mu je takođe nerazvijena i zato tokom prva dva meseca, a katkada i duže, bebino lice je bez mimike. U prvim godinama života mališan zaostaje u razvoju za svojim vršnjacima, kako fizički, tako i mentalno. Ali taj zaostatak je privremen i ograničen najčešće na dve godine. Kasnije takvo dete sustiže i prestiže vršnjake. Lekari se ne raduju previše krupnim bebama čija porođajna težina premašuje četiri kilograma. Kao prvo, takav porođaj je otežan i to je razumljivo. Takve bebe češće imaju izvesne traume: prelom ključne kosti, hematome i slično. Zato se mamama s malim džinovima predlaže carski rez.
Ali najbitnije je to što krupne bebe donose na svet majke koje su bolesne. Dešava se, naravno, da je novorođenče veliko jer mu je tata dvometraš, a ni mama nije sitna. Ipak, po pravilu majke džinova boluju od dijabetesa, a takve mame će u svakoj sledećoj trudnoći rađati sve krupnije potomke. Nažalost, postoji opasnost da i te bebe dobiju dijabetes.
Stoga u porodici u kojoj ima obolelih od dijabetesa buduća mama mora obavezno da se posavetuje sa endokrinologom. On će joj prepisati specijalnu terapiju kako beba ne bi bila previše krupna i kako ne bi obolela dok se razvija u materici.
Posle rođenja krupna novorođenčad se duže adaptiraju na život van majčine utrobe. Kod prosečne bebe u prva tri dana počinje ritmično da funkcioniše kardiovaskularni sistem, ujednačava se puls, uspostavlja se ravnomerno disanje i rad probavnih organa. Kod beba džinova ta adaptacija može da potraje i dve nedelje.
A kad velikan dođe kući, mame se često pitaju kako da ga hrane. Pedijatri naglašavaju da količina hrane koju takva beba pojede ne treba da bude veća od porcije za prosečnu bebu. Ali će uprkos tome, mali džin brže dobijati na težini. Roditelji moraju imati na umu da svog natprosečno teškog mezimca moraju odvesti kod endokrinologa!

Ostale vestiArhiva