Vašington, novembra – Dosad je to bila standardna preporuka svim ženama Amerike i praksa u ostatku sveta: posle 40. obavezno, jednom godišnje, uzimati bris za rano otkrivanje raka grlića materice i isto tako često provesti neprijatnih 10 minuta intimne bliskosti sa mamografom, aparatom koji otkriva začetke tumora na dojkama.
Ove nedelje to je okrenuto na glavu, kad je o ovom drugom reč – u prošli ponedeljak je ugledno savetodavno telo američke vlade, odbor eksperata koji sistematski proučava efektivnost mera zdravstvene preventive, preporučilo da mamografija u slučajevima kad nema očiglednih signala tumora nije neophodna pre 50, a i posle joj se ne treba izlagati svake, nego svake druge godine.
Nije, uz to, neophodno ni da se žene samopregledaju ne bi li navreme napipale sumnjive čvoriće u tkivu dojki, što je takođe dosad bila jedna od osnovnih preporuka lekara.
Proučavajući gomilu podataka i statističke modele, uz korišćenje i studija iz Engleske i Švedske, američki eksperti su došli do zaključka da rani i česti mamografski pregledi u najvećem broju slučajeva donose više štete nego koristi, time što, kad nešto i otkriju, uglavnom nepotrebno izazivaju veliko uznemirenje, pokreću seriju novih ispitivanja i analiza, bolnu biopsiju – a u najvećem broju ono što je otkriveno jeste tumor koji se razvija tako sporo da ga većina žena, da nije mamografa, u svom životu uopšte ne bi primetila. Uz to, dodatni pregledi podrazumevaju i štetno izlaganje radijaciji koja može da pokrene zloćudni mehanizam raka koji bi u suprotnom ostao uspavan.
Činjenica da je mamografijom smrtnost od raka dojke smanjena za 15 odsto, prema američkim ekspertima, manja je od ukupne štete zbog „predijagnoziranja”: pronalaženja tumora u slučajevima kad je za ženu bolje da ne budu otkriveni.
Najnovija preporuka, koja menja tek sedam godina staro uputstvo koje je preporučivalo redovnu mamografiju, ne odnosi se, međutim, na žene kod kojih postoji genetski rizik od pojave raka dojke, o čemu svedoči njihova porodična istorija.
Nova preporuka je, međutim, izazvala veliku kontroverzu – i konfuziju. Reagovanja su, naime, protivrečna: Američki institut za rak je saopštio da neće menjati dosadašnju preporuku o poželjnosti ovih pregleda, jer su njegovi lekari, pregledajući iste činjenice kao i vladini eksperti, došli do suprotnog zaključka – da je korist ipak veća od štete. Ali novo uputstvo su pozdravila udruženja kao što su Nacionalna koalicija raka dojke, Akciona ženska zdravstvena mreža i slične, sa porukom da je „ovo pitanje u kojem nema mesta za emocije”.
U televizijskim anketama, koje se vode na svim ovdašnjim TV mrežama, žene koje su rak dojke preživele zato što su ga blagovremeno otkrile na nož su dočekale nove preporuke, dok je većina zbunjena pitajući se otkud odjednom ovakav zaokret.
U komentarima na sajtu „Njujork tajmsa” mnogi ovo stavljaju i u kontekst reforme zdravstvene zaštite koju nastoji da sprovede predsednik Obama, ali i smanjenja troškova, jer novo uputstvo zaista podrazumeva uštede koje se mere milijardama dolara.
U svakom slučaju, uskovitlala se velika prašina, pa se Obamina administracija distancirala od preporuke koja je postala i vruće političko pitanje, dok se polemika za novo uputstvo i protiv njega nastavlja nesmanjenom žestinom.

Ostale vestiArhiva