Nervni slom je zapravo slom psiholoških odbrana osobe, odbrana od nakupljenih bolnih osećanja, od bola, i to na takav način da dolazi do dezintegracije normalnog psihološkog funkcionisanja, što je često praćeno regresijom, tj. vraćanjem na niže nivoe funkcionisanja. Nervni slom je destruktivna pojava jer se nešto u osobi ruši, a ništa novo ne dobija. Burna psihička zbivanja, psihička kriza ponekad može biti uvod u jedno kvalitativno novo i zdravije stanje duše (na primer, tokom dobre psihoterapije), ali kod nervnog sloma to nije slučaj. Kako možete da znate da vama ili vašim bližnjima preti nervni slom? Psiholozi ukazuju na 10 osnovnih simptoma koji će vam poslužiti kao prilično pouzdan putokaz.
1 Čovek oseća hroničan umor i slabost.
2 Molbe kolega ili bližnjih izazivaju kod njega pakost i ljutnju.
3 Ljudi na ivici nervnog sloma skloni su samokritici. Krive sebe za to što se mire sa situacijom.
4 Preterana razdražljivost takođe je svojstvena osobama koje samo što nisu pukle.
5 Ako imate utisak da vas okružuju sve sami neprijatelji i da nemate gde da se sakrijete, velika je verovatnoća da ćete doživeti nervni slom.
6 Reči i postupci koji ranije kod vas nisu izazivali nikakve emocije, sada vas bolno pogađaju. Stalno vam se čini da vas vređaju i zadirkuju.
7 Nervni slom često nagoveštavaju jake glavobolje i loše varenje.
8 Pred nervnim slomom ljudi često pate od nesanice i depresije.
9 Osećaj bespomoćnosti, karakterističan za osobe pred nervnim slomom, obično je praćen preteranom podozrivošću, a ponekad i manijom gonjenja.
10 Zbog problema s varenjem, osoba ponekad gubi na težini.
Nervni slom može nastati bilo kao rezultat jednog jakog stresnog događaja ili kao rezultat akumulacije stresa i tada povod može biti vrlo banalan. On je bio samo poslednja kap u čaši. Tačno je da nervnom slomu mogu prethoditi različiti znakovi ili simptomi, jer organizam signalizira da je preopterećen. Unutrašnje naelektrisanje (napetost) je veliko i pojavljuje se varničenje.
Većina nas živi sa manjom ili većom napetošću, a i ti stresni događaji - koji su okidači lomova u duši - takođe mogu biti manji ili veći. I sam nervni slom može biti lakši ili teži. Kod nekoga to bude manje dramatično i kraće traje, a osoba se brže i potpunije oporavi. Međutim, nervni slom nekog drugog može "razvaliti do temelja", a rezultat može biti i prolazno psihotično stanje.
Važno je razlikovati dva nivoa psihičkih zbivanja. Jedan nivo je dublji i predstavlja osnovnu strukturu ličnosti koja se formira u porodici. Zavisno od kvaliteta i integrisanosti strukture ličnosti, osoba će biti podložnija ili manje podložna stresu kasnije u životu. Drugi nivo je taj površniji i tiče se našeg života u odraslom dobu, konfliktima sa prijateljima, ljubavnim partnerima, kolegama na poslu, komšijama. Ne treba potcenjivati ovaj nivo psihičkih zbivanja, ali to je ipak sfera stresnih okidača nekih mnogo dubljih konflikata u osnovnoj strukturi naše ličnosti.

Ostale vestiArhiva