Čovek koji je 1846. godine patentirao šivaću mašinu - Elias Houv, prvi je imao ideju za nešto slično današnjem patent-zatvaraču. Nazvao ga je "automatski, neprekidni zatvarač odeće". Houv je patentirao svoj izum, ali je verovatno zbog uspeha koji mu je donela šivaća mašina, odustao od marketinga svog zatvarača. Posle više od četiri decenije Vajtkomb Džadson, iz Čikaga, je 1891. prijavio svoj patent-zatvarač, prilično zamršeni sistem kopči, spona i kuka. Izum je debitovao na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, ali s malo komercijalnog uspeha, jer je sistem bio suviše složen i nespretan.
Džadson je kasnije bitno modifikovao dizajn, ali njegovom zatvaraču nije išlo ni kad se tako usavršen pojavio na tržištu 1904. godine, jer niko nije znao što da radi s tom novotarijom. Ljudi su bili navikli na dugmad, bili zadovoljni njima i nisu mogli da zamisle ni jedan drugi način zakopčavanja i otkopčavanja odeće. Iako se Džadston nadao širokoj primeni i velikom uspehu, njegov izum našao je svoje mesto samo na čizmama i kesicama za duvan. Ni kad je dodatno pojednostavio svoj izum, to nije bilo dovoljno da bi se rajsferšlus našao na ženskim suknjama i haljinama. I dalje je to bila složena naprava. Švedski doseljenik Gideon Sandbak dolazi 1913. u Džadsonovu kompaniju i bitno usavršava izum kojem daje ime "razdvojivi zatvarač", a istovremeno usavršava i mašine za proizvodnju rajsferšlusa. Umesto kukica i rupica nova verzija ima dva niza zubaca koji čvrsto ulaze jedan u drugi i lako i sigurno drže zajedno dve strane naprave, dva njena elementa. Stvar je sada izgledala vrlo slično onome što danas svi dobro znamo i ne razmišljamo koliko je verzija i godina bilo potrebno za jedan od najjednostavnijih mehanizama modernog vremena.Tako običan, a tako genijalan, iako ne nužan i apsolutno neophodan, rajsferšlus je postao beskrajno koristan u svakodnevnom životu. Ali osvajanje tržišta takođe je trajalo dugo, gotovo dva veka. Početak Prvog svetskog rata otvorio mu je vrata kad je američka vojska odlučila da stavi patent-zatvarač na deo opreme i odeće vojnika. Tridesetih godina, patent-zatvarač počinje da se koristi na dečjoj odeći. Reklamna kampanja ga je predstavljala kao nešto što će deci omogućiti da se sama obuku. Godine 1934. patent-zatvarač je prvo osvojio Veliku Britaniju, kad ga je vojvoda od Vindsora stavio na svoje pantalone i time jednim potezom slomio otpor britanskih krojača. Potom je na red došla Francuska, ali ne bez borbe, koja se pod nazivom "Bitka za šlic" vodila 1937. godine. Naime, francuski modni dizajneri su shvatili prednosti patent-zatvarača, ali trebalo je uveriti muškarce da su oni mnogo bolji od dugmića. Patent-zatvarače će krajem tridesetih konačno prihvatiti i ženska moda. Drugi svetski rat će usporiti proizvodnju i prodaju, ali će ona po zavrsetku rata preći milijardu patent-zatvarača godišnje.
Danas je na svemu - od pantalona do večernjih haljina, obuće, kofera do vreća za spavanje, šatora...
Engleski naziv "zipper" patent-zatvarač je dobio u kompaniji "B. F. Goodrich Company". U povlačenju rajsferšlusa na svojim čizmama, vlasnik kompanije je čuo "zzzzip" i uzviknuo "zip er up", oponašajući zvuk koji je proizvodila ta mala jednostavna naprava.

Ostale vestiArhiva