Slobodno vreme
Moda
Paris FW: Louis Vuitton, YSL
22.03.2010. 12:00
Izvor: B92
Paris FW: Louis Vuitton, YSL
Mark Džejkobs je u kolekciji za „Luj Viton” na modnu scenu vratio obline iz ere Brižit Bardo, dok je Stefano Pilati inspiraciju pronašao u kreacijama Iva Sen Lorana iz sedamdesetih.
Zimska kolekcija Marka Džejkobsa (Marc Jacobs) za „Luj Viton“ (Louis Vuitton) biće jedna od revija kojima će se heteroseksualni muškarci silno obradovati. Kad je reč o poprsju, Džejkobs je sve stavio „na tanjir” ili bolje reći - na čitav poslužavnik sa korsetom, podupiračima i naboranim ivicama.
„I Bog stvori ženu” najavljeno je u programu, podsetivši nas na eru mlade Bardo, vladavinu uzanih stručića iz pedesetih/šezdesetih i sukanja u punom krugu. I, neizbežno, na Mjuču Pradu koja je prva najavila povratak ženstvene siluete nekoliko sedmica ranije na milanskoj Nedelji mode. Da bi se kolekcija ”iznela” kako dolikuje - sa fokusom na grudi umesto na noge - bio je neophdan i potpuno drugačiji kasting. Zato je Džejkobs pozvao u pomoć Letisju Kastu, Bar Rafaeli, Ketrin Meknil, Karolinu Kurkovu, Adrijanu Limu i Eli Mekfirson - maneknke čije su obline godinama bile razlog za diskvalifikaciju sa vrhunskih revija. Ovu žensku putenost Džejkobs je uramio u svež, ženstven izgled školarice, sa kosom vezanom u visok konjski rep, blagom šminkom i cipelama sa debelom štiklom ukrašenim ogromnim mašnama. Još jedan pogled na eru iz TV serije „Momci sa Menhetna” (Mad Men), ali ovoga puta sa šarmantnim francuskim akcentom.
Revija je osvežena prskaranjem prave fontane i filmskom muzikom, što je dodatno doprinelo istinskoj pariskoj atmosferi, najboljem mestu na svetu gde se žena oseća kao žena. Povrh svega, revija je bila savršenaosnova za pokazivanje torbi. Videli smo zilion majušnih varijanti klasične ”speedy” tašne dizajnirane još 1930. koja je sada ukrašena detaljima od šljokica, čipke, satena, lisičjeg krzna i metalnog tkanja. Stefano Pilati je kategorički demantovao da je u njegovoj novoj kolekciji za „Iv Sen Loran” (Yves Saint Laurent) bilo ikakvog verskog simbolizma. Međutim, uzdržane crne forme sa ogrtačima, pokrivači za glavu kao kod monahinja, kapuljače, uštirkani beli pamuk i teški lanci - većinu prisutnih podsećali su na kaluđerice. Istina, ne bukvalno, ali atmosfera katoličkog manastira mogla se osetiti u belim okovratnicima, žutoj bluzi sa dugim rukavima i haljinama na pola lista strogog kroja - čak i u purpurnom kardinalskom ogrtaču. I na običnoj crnoj haljini Pilati je ostavio krst: donji veš u obliku raspeća. Sam dizajner kaže da mu ta simbolika nije bila ni na kraj pameti : „Plastični film koji sam stavio preko kaputa i na jakne služi za zaštitu. Ovo je delom bio omaž Ivu Sen Loranu i njegovom strogom krojačkom zanatu.”
A figure koje su visile sa teških zlatnih lanaca Pilati je preuzeo sa silueta modnih fotografija Sen Lorana koje je sedamdesetih godina isecao iz časopisa. Bez obzira na sve, ova kolekcija je bila teško dokučiva. Najbolji komadi bili su oni najjednostavniji: pantalone sa visokim strukom, ogrtači i suknje na pola lista i jednodelni kombinezoni. Pilati je do sada uspevao da izbegne poređenja sa zaostavštinom Iva Sen Lorana, kreiravši sopstveni pečat u redefinisanju garderobe za 21. vek. Možda će zvučati čudno, ali da se više opustio i okrenuo načinu na koji je Sen Loran oblačio zaposlenu ženu u Parizu sedamdesetih - što mnogi dizajneri sada čine - bio bi to lakši put za Italijana.