- Među decom ove starosne grupe česte su alergije, i to na prašinu, grinje, polene i korenje. Od sedam do osam odsto dece ima i astmu, ali toliki procenat je i u svim zemljama sveta - objašnjava dr Gordana Tripković, načelnica školskog odeljenja u DZ Stari grad.

Međutim, veliki problem u ovom uzrastu je gojaznost.
- Prema podacima, u Srbiji 18-19 odsto školske dece do 12 godina je gojazno i isto toliko je u riziku da bude gojazno - kaže dr Gordana Tripković, školski lekar. Kada je reč o predškolskoj deci, gojaznost nije toliko zastupljena, mada postoje ekstremi.

ZDRAVLJE USTA I ZUBA
Stomatolozi se sve više susreću sa pokvareni mlečnim zubima, do čega dovodi prekomerno davanje slatkiša maloj deci. Roditelji misle da to nije ništa strašno, jer se radi o mlečnim zubima, što nikako nije istina.

- Između druge i sedme godine potrebno je da dete stekne naviku redovnog pranja zuba minimum dva puta dnevno - objašnjava dr Ivanka Đerković. Zdravlje usta i zuba kod školske dece u Srbiji, prema mišljenju dr Tripković, promenilo se nabolje, prevashodno zbog stomatologa koji se nalaze u školama i koji deci redovno pregledaju zube. Međutim, deca se i dalje najviše boje zubara, što se mora promeniti. Deca treba da peru zube dva puta dnevno, da koriste zubni konac jednom dnevno i redovno odlaze kod zubara (najbolje na svakih šest meseci). Zubari preporučuju korišćenje zubne paste sa fluorom (na četkicu se iscedi količina paste veličine zrna graška il manje, počev od druge godine).

KRVNI PRITISAK
U Srbiji se deci prvi put meri pritisak u četvrtoj godini. Sledeća provera radi se pred polazak u školu. Kada je reč o školskoj deci, visok krvni pritisak najčešće imaju gojazna deca. Školskoj deci krvni pritisak se meri na godinu dana, kada su i sistematski pregledi. U Americi preporučuje redovnu proveru krvnog pritiska počev od treće godine.

PROVERA VIDA I SLUHA
Prva provera vida i sluha kod dece u Srbiji radi se u četvrtoj godini. Ukoliko tada nešto nije u redu, dete se šalje na dalje provere. Sledeći pregled radi se pred polazak u školu.

Američka pedijatrijska akademija (AAP) preporučuje proveru vida i sluha do četvrte godine, a posle toga jednom godišnje ili svake druge godine.

VAKCINE
Pred upis u školu, deca u Srbiji dobijaju revakcinu protiv difterije, tetanusa, dečije paralize, malih boginja, zauški i rubeola. Sa 12 godina primaju revakcinaciju protiv hepatitisa B.

I prema preporukama američkih stručnjaka, značajno je nastaviti sa redovnom vakcinacijom i revakcinacijom. Osim redovnih revakcinacija koje i mi imamo, u SAD se daje i vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV), u tri doze, i preporučuju se devojčicama starosti 11 ili 12 godina. Takođe se preporučuje vakcina protiv gripa jednom godišnje.

GOJAZNOST
U ovom uzrastu u Srbiji devojčice su gojaznije od muškaraca.
- Gojaznost je globalni problem, jer deca sve više jedu brzu, nezdravu hranu, koja im je i u školama nadohvat ruke. Obično nisu fizički aktivni i dosta vremena provode kraj kompjutera ili televizora - kaže dr Gordana Tripković. Ona kaže da su dijete preporučljive, ali ne one u kojima se predlaže da se ne jede ništa. Dete se odmalena mora naučiti šta je to pravilna i zdrava ishrana, jer takva navika utiče na dalji kvalitet detetovog života. Gojazna deca u kasnijem životnom dobu imaju predispoziciju za visok pritisak, srčane bolesti, dijabetes, arteriosklerozu. Zato vreme gledanja televizije ili igranja video-igrica ne treba da bude duže od dva sata dnevno. Ukoliko roditelji ne mogu da omoguće detetu bavljenje sporta, onda je najbolja vežba brzo hodanje pola sata.

- Promena načina ishrane je najbitnija. To podrazumeva smanjenje namirnica koje „promovišu“ gojaznost! Ne može se živeti na brzoj hrani, čipsu, krekerima, pomfritu, picama! Nisu ovo nedozvoljene supstance, ali ne smeju da budu okosnica dečije ishrane! Ovu hranu treba da zamene zdravi obroci bogati povrćem i mesom koje je pripremljeno na ulju (po mogućstvu maslinovom). Plodovi mora i riba su izuzetno zdrave namirnice koje su bogate zdravom energijom za decu. Voćna užina se ne može zameniti grickalicama. Totalni dnevni unos nezdravih masti ne sme da pređe 30 odsto - savetuje dr Gordana Tripković.

Pedijatri u Americi redovno kontrolišu indeks telesne mase (ITM) malih pacijenata, to jest - odnos između visine i težine. Centri za kontrolu bolesti i prevenciju i Američka pedijatrijska akademija preporučuju da se sa tom praksom počne već u uzrastu od dve godine da bi se što ranije uočili problemi sa težinom. Dete se smatra gojaznim ukoliko ima 20 odsto kilograma viška u odnosu na svoje godine i pol. Roditelji često ne umeju da procene da li im dete pati od viška kilograma ili ne.

U uzrastu između treće i osme godine, deca se po prirodi „izdužuju“, kaže dr Elijana Perin, docent na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu. Neki roditelji žive u pogrešnom uverenju da deca treba da im se popune. Redovno izračunavanje ITM-a i konsultacija s detetovim pedijatrom povećaće svest o zdravoj težini i pomoći roditeljima da odmah reaguju i obezbede deci odgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost.

Ostale vestiArhiva