Čim iznesete nešto loše o šećeru, ljudi će to da “progutaju”. 
Šećer je krivac za krizu. Od šećera vam rastu bradavice. Šećer vam je izgrebao kola. Šećer je lud! Šećer bi trebalo držati iza rešetaka! Pa, možda... Istina je da je šećer podmukao i loš, ako hoćete. Sakriven je u većini prerađene hrane. Sigurno goji. Čini vas debelim i može da izazove dijabetes. Ove optužbe su opravdane, ali do neke mere. Ali šećer sigurno ne drži pištolj na našem čelu i tera nas na silu da ga jedemo. Šećer je babaroga, samo u onoj meri u kojoj mu to dozvolimo. Potrebna nam je istina o šećeru. To je veoma važno da znamo. Šećer u našem telu, glukoza, predstavlja osnovno gorivo za naše telo i mozak, kaže dr David Levitsky, profesor psihologije i nutricionističkih nauka na Cornell University u SAD. Levitsky tvrdi kako je većina problema koju ljudi imaju sa šećerom na psihološkom nivou: “Problem je što šećer ima dobar ukus. Zaslađena hrana nas tera da se prejedamo. A to ugrožava energetsku ravnotežu u našem telu”.
Pročitajte tekst koji sledi i saznajte par činjenica o slatkim supstancama koje se kriju u nekom od vaših omiljenih obroka i pića. Tako nećete sledeći put svu i jedinu krivicu za sve loše što se dešava u vašem telu kriviti samo samo i jedino šećer. Zapravo, shvatićete i da ste i vi sami dosta odgovorni velikim delom.

Istina 1 - Šećer ne izaziva dijabetes
Previše šećera izaziva. Dijabetes je bolest zbog koje vaše telo ne može da ukloni glukozu iz krvi. A ako glukoza ostane neobrađena u telu, ona izaziva oštećenja tkiva. Ljudi s dijabetesom tipa 1 su rođeni s ovom manom i šećer nije izazvao njihovu bolest. Ali deca koja se previše ugoje i odrasli s prekomernom težinom mogu da kod sebe izazovu metabolički sindrom koji vremenom može da prouzrokuje dijabetes tipa 2. “Suština dijabetesa je u nesposobnosti tela da eliminiše glukozu”, kaže Levitsky. “Negativan efekat unošenja viška šećera je visoki nivo glukoze. Normalni zdravi pankreas može da se izbori s time i izbaci glukozu iz tela, ili da je uskladišti u obliku sala.” ono što je bitno Upravo taj “normal-ni” pankreas (gušterača). Prejedanje tera pankreas da radi preko-vremeno i troši insulin koji je potreban kako bi se glukoza izbacila iz krvi. Po-stoji velika šansa da vam pankreas “pregori”, ako preterujete sa šećerom i prostim ugljenim hidratima u ishrani. Ali generalno gledano, ne postoje uopštene formule, jer je svaki organizam drugačiji i drugačije reaguje. Jedno je sigurno, a to je da je upotreba šećera u poslednjih 100 godina abnormalno porasla. Šta treba da radite: Skinite salo ako ste gojazni, jer - kako kažu doktori, smanjivanjem telesne težine za 5 do 7 procenata, smanjujete značajno i mogućnost za razvijanje dijabetesa.


Istina 2 - Previše fruktoze podiže nivo masnoće u krvi
Istraživanja sprovedena još pre nekoliko decenija pokazala su da nivo masnoće u krvi može da vam poraste ako unosite puno fruktoze, šećera koji se nalazi u voću i koji se dodaje u mnoge industrijske prehrambene proizvode. Male količine fruktoze u voću ne bi trebalo previše da vas brinu. Drugačije je s onom skrivenom fruktozom u mnogim proizvodima, pa čak i u onim koji tvrde da su “zdravi”, jer im nije dodat običan beli šećer, što se ističe kao njihova prednost (reč je o marketinškom triku, jer je fruktoza jednako nezdrava kao i beli šećer, samo što se o njoj manje priča). Istina je da previše glukoze može da vam podigne nivo triglicerida u krvi. Kako to? Vaše telo ne može da preradi poslasticu, onoliko brzo koliko vi možete da je pojedete. Vaša jetra zato pušta deo glukoze koju ste pojeli u vaš krvotok, ili je čuva u sebi za kasniju upotrebu. Ali, ukoliko je jetra “dupke” puna, ona počinje glukozu da skladišti u obliku triglicerida. Jetra može da uskladišti 90 do 100 grama glikogena, a ostatak se pretvara u masnoću, trigliceride. Ono što je bitno održavanjem zdrave telesne težine, većina ljudi može da održava trigliceride na zado-vo-ljavajućem nivou. Ukoliko ste go-jaz-ni ili počinjete da se gojite, trigli-ceridi će se taložiti i postati opasnost za vaše srce i krvne sudove. Ako spadate u gojazne ljude, vaš prvi korak je da se odreknete šećera i belog brašna u ishrani. Isto važi i za pivo i zaslađena bezalkoholna pića. Vaše telo jednostavno nije predviđeno da obradi toliku količinu šećera. Razmislite o ovome: potrebno je da pojedete 5 jabuka, da biste uneli istu količinu fruktoze koja se nalazi u velikoj porciji Koka Kole.

Istina 3 - Previše šećera izaziva stres
Kada žele da dijagnostikuju dijabetes doktori koriste Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT), koji podrazumeva da pojedete 75 grama šećera, kako bi se videlo na koji način vaš organizam reaguje na šok. To je test otpornosti na stres. To nam govori da je unošenje velikih količina šećera nešto što svakako izaziva veliki šok u organizmu, koji treba izbegavati. A samo pola litra gaziranog pića često ima u sebi više od 75 grama šećera. Skoro polovina tog šećera je fruktoza, pa samim tim šok za organizam postaje još veći. Uzimajući u obzir koliko se danas piju negazirana pića, reklo bi se da naša tela neprestano izlažemo šoku i i stresu prouzrokovanom velikom količinom šećera. Ono što je bitno Možda smatrate da je vaše telo sposobno da se izbori s tolikim šećerom? Možda i jeste, genetski, ali to bi bilo isto kao kada biste uzeli pušača od 90 godina i pokazali ga kao primer da je pušenje bezopasno. Zašto da se kockate sa svojim zdravljem? Izražena hiperglikemija (visok nivo šećera u krvi) može da izazove oštećenja vida, nenormalnu žeđ i česte potrebe za mokrenjem. Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) manifestuje se hladnim znojem, anksioznošću i umorom koji nas savlada nekoliko sati nakon preterivanja sa slatkišima. Poznat vam je osećaj? To je upravo ono što se dešava s telom kada preterujemo sa slatkim - prvo dobijemo “lažnu” snagu, ali se nakon nekog vremena osećamo iscrpljeno i mnogo gore.

Istina 4 - Manje šećernih “šokova”, znači i duži život
Ako živite “na veliko”—obilni obroci, s puno piva i uošte neumereno, velika je mogućnost da time skraćujete sebi život, pa čak i ako je vaša telesna težina normalna. Šećerni udari koji se neprestano ponavljaju izazivaju stres u organima koji regulišu metaboličke procese u vašem telu. A to ne prolazi bez posle-dica, koje ne morate odmah ni da primetite, jer su podmukle. Moguće je živeti u predijabetesnom stanju godinama, bez problema. A ti ljudi dele iste rizike za bolesti srca, kao i oni koji imaju dijagnostikovan dijabetes. Ono što je bitno Umerenost. To je tako jednostavno reći, ali teško u realnosti, znamo. Ipak, mislite o svemu što unosite u svoje telo. Šećer je đavoljska stvar, ima savršen ukus i ne izaziva brzo osećaj sitosti. Uzdržavajte se i od hrane koja ima visok glikemijski indeks, poput piva, krompira, bele teste-nine, belih peciva.

Istina 5 - Nije sve što je “slatko” 
automatski i loše po vas
Kada se savetuje izbegavanje slatkog, mnogima to deluje kao nemoguća mi-sija, jer nam je slatko vezano za dobar unutrašnji osećaj od malih nogu, delom i krivicom naših roditelja, koji su nas nagrađivali slatkišima, kad god bismo bili dobri i poslušni. U odvikavanju od starih navika i emocionalne veze sa šećerom, imamo i nekoliko saveznika. Prvo, zauvek izbacite beli i žuti šećer (koji je jednako nezdrav, opet je reč o marketinškom triku, koji vas uverava da nije tako). Umesto toga, za zaslađivanje koristite malteks (ječmeni slad), koji ima značajno blaži efekat na telo od prostog šećera. Drugo, jedite integralnu umesto obične testenine, isto važi i za hleb. Kada vam se jede nešto slatko, pojedite malo voća (ali bez preterivanja, jedna do dve jabuke su sasvim dovoljne). Važno je napomenuti da med takođe ima visok glikemijski indeks i da ga treba konzumirati veoma umereno (ne više od kašičice dnevno). Ono što je bitno Morate da se odučite od usađenih emotivnih veza sa šećerom i počnete da se “nagrađujete” i “oraspoložavate” na zdraviji način.

Šećer u ciframa
• 64 kg šećera pojede stanovnik SAD godišnje
• 5 kašičica šećera na dan je krajnja granica
• 30 kašičica u proseku pojedemo dnevno
• 8 kašičica šećera ima u gaziranom piču od 0,33 l

Ostale vestiArhiva