Prema poslednjim podacima, Srbija spada u evropske zemlje sa relativno visokom potrošnjom antibiotika. Lekari stoga neprestano upozoravaju da je neophodno poraditi na podizanju svesti građana o opasnostima koje može da donese sve veća rezistentnost (otpornost) na antibiotike, kao i na razvoj rezistentnih bakterija. Neracionalna potrošnja ovih medikamenata dovodi do toga da medicina počinje da gubi bitku sa rezistentnošću bakterija na antibiotike, zbog čega oni više nisu delotvorni. Recimo, podaci iz 34 naše mikrobiološke laboratorije pokazuju da 22 pacijenta na 1.000 stanovnika na dan uzimaju terapiju antibioticima. Antibiotici ne bi smeli da budu u slobodnoj prodaji, odnosno da bi antibiotik mogao da se podigne u apoteci, trebalo bi da postoji preporuka lekara - to može biti službeni, zvanični recept, privatni (mali, beli) recept, istorija bolesti ili otpusno pismo iz bolnice. U dosta slučajeva taj propis se ne poštuje i to najčešće iz finansijskih razloga - farmaceutskoj industriji u interesu je da zaradi. Uzimanje antibiotika na svoju ruku, objašnjavaju stručnjaci, nije dobro prvo zbog same bolesti jer je potrebna stručna procena o vrsti bolesti, isto tako i o vrsti leka koji će se uzimati, a drugi razlog je uzimanje pogrešne doze medikamenata - prevelike ili premale. Istovremeno, zbog prekratkog uzimanja leka (jer su ljudi skloni da prekinu terapiju kad im je bolje, a to bude vrlo brzo), ne dolazi do trajnog izlečenja, međutim simptomi bolesti mogu ponovo da se jave. Uz sve to, postoji i mogućnost razvoja alergijske reakcije na lek. Kad se razbolite, morate da mirujete, uzimate dovoljno tečnosti i snižavate temperaturu ako ona prelazi 38 stepeni Celzijusovih. Pacijenti moraju da budu svesni da antibiotik nije lek za temperaturu i nije lek protiv bolova. Za to postoje preparati poput paracetamola u različitim dozama i oblicima (plicet, lupocet, lekadol, panadol i slično), acetilsalicilne kiseline (andol, aspirin i drugo) i ibuprofena (neofen, brufen). Virusne bolesti razvijaju se i pokazuju svoje lice prva tri dana bolesti, stoga ne treba odmah odlaziti lekaru osim u slučajevima veoma visoke temperature, gušenja i drugih alarmantnih simptoma. Naravno, prvi dan bolesti kod uobičajenih infekcija bolest se ne može ni prepoznati jer ima opšte simptome.

Ostale vestiArhiva