Ključ za razumevanje Gotjeove poslednje kolekcije je u prvom i poslednjem izlazu - dva trenčkota, jedan od crnog kaftana, drugi od bele svile. Kišni mantil je Gotjeov zaštitni znak, tako da je njegova najnovija kolekcija ovog puta bila posvećena samom autoru: ne Meksiku, Holivudu, Marsu ili bilo kom drugom mestu gde je možda nedavno boravio. Budući da je on „najpariskiji” od svih francuskih dizajnera, to mu je dalo dosta prostora za manevar. A to što je Žan Pol Gotje dalo mu je još više, tako da je velika šteta što revija nije aktivirala žmarce kod prisutnih, jer je to na njegovim revijama bila redovna pojava. Krojevi su bili u stilu poznatog muško/ženskog hibrida po kojem je Gotje čuven, kao i grudi u obliku kupa. Ali kreator je iste trikove ponovio više puta, što je ostavilo utisak čudnih proporcija. Najbolji komadi bili su ujedno i oni najjednostavniji: komplet od suknje i kašmirskog kaputa, elegantna duga crna haljina, asimetrična večernja suknja od crnog žerseja sa zlatnim umecima. Ipak, najviše uzbuđenja u publici izazvala je pojava Dite fon Tiz, koja je najavila Gotjeovu saradnju sa proizvođačem donjeg veša "La Perla". Istoriju visoke mode ispisivali su veličanstveni vizionari poput Kristobala Balensijage i Čarlsa Džejmsa. Ako se na toj listi nikada i ne nađe ime Rikarda Tišija, njegova najnovija kolekcija za „Živanši“ pokazala je da sa ovim velikim majstorima deli fanatičnu posvećenost ostvarivanju krajnje lične vizije kroz kroj, tkaninu i, u Tišijevom slučaju, izvanredno urađene ukrase. Jer kult visoke mode je i rođen iz opsesije. Ove sezone Tiši je odlučio da, umesto uobičajene revije, predstavi intimnu prezentaciju od 11 modela kako bi bolje istakao minuciozno izrađene komade poput kožnog kaputa od pačvorka ili haljinu od šantiji čipke i kože sa nojevim perjem na krajevima. Najtamnija nijansa na kolekciji bila je čokoladno braon (na pomenutom perju) inače je sve ostalo bilo belo, boje mesa ili zlata. Tišiju nije trebala crna boja da bi njom istakao svoju sklonost ga gotici. Kreator kaže da mu je inspiracija bila Frida Kalo i njene tri opsesije: vera, senzualnost i anatomija ljudskog tela (s obzirom na slikarkinu dugogodišnju bitku sa bolovima u kičmi).Rajsferšlus je bio u obliku malih kostiju, a kaiš - kičmeni stub u porcelanu. Preovlađujući motiv u kolekciji bio je kostur izrađen u čipki, kristalu, biserima i aplikacijama na poleđini jakne, u čijoj sredini je smeštena keramična lobanja sa anđeoskim krilima. Kao što je Tiši u jednom trenutku izjavio, „Ovo je romantičan pogled na smrt“. Za jednodelno čipkano odelo ukrašeno "svarovski" kristalnim kosturom potrošeno je 1.600 sati rada, a svaka haljina je pravljena šest meseci. Marija Gracija Kjuri i Pjer Paolo Pićoli predstavili su svoj koncept Valentinove „lutkice” - kratke suknje, spušten struk, bebi dol i niske štikle. Atmosfera je odražavala naziv kolekcije: „Mračna strana prve ljubavi”. Kreatori su čak stavili kavez preko jedne devojke, da bi nam dali do znanja kako je u zamci. Tinejdž psihodrama moža bi mogla da se uklopi u deju „mračne strane” sa kojom su se kreatori poigravali u prošlosti, ali je u kontekstu visoke mode bila, u najmanju ruku, čudna. No, uzevši u obzir da je ciljna grupa mlađa publika, revija je bila uspeh: visoka moda za generaciju „Sumrak sage”. Od malih crnih svilenih haljina, preko trapezastog kaputa od krepa u boji slonovače sa ušivenim mašnicama, do večernjih providnih toaleta sa volanima i krinolinama, modeli su odisali šarmantnom nosivoću, ali nisu bili „preslatki” - tamna strana je vrebala u detaljima poput plašta ili istaknutim naborima na krajevima. Ako pogledate pažljivije, jasno je da su Kjurijeva i Pićoli naučili lekciju iz klasične visoke mode i njenih formi, koliko god one bile ovde skraćene. Ali slaba je to uteha za ucveljene Valentinove klijente iz vremena „starog režima”.

Ostale vestiArhiva