Slobodno vreme
Zdravlje
Od soli glava boli
21.08.2010. 12:00
Izvor: politika
Od soli glava boli
Preterano slana jela, kao i vežbanje u teretani posle napornog rada i povećana težina, podižu krvni pritisak i slabe srce. Neprovereni aparati mogu pokazati netačan rezultat i navesti na uzimanje pogrešnih doza lekova
Prošlo je 5.000 godina od kada su dva lekara, kineski car Čeng Du i njegov dvorski lekar i ministar zdravlja Ći Bo, nepogrešivo postavljali dijagnozu povišenog krvnog pritiska ispitivanjem kvaliteta pulsa. Oni su primetili da osobe koje unose mnogo kuhinjske soli imaju „tvrd puls”. Ovo je bio i prvi relevantan znak za hipertenziju u drevnoj civilizaciji. Taj „tvrdi puls”, objašnjava kardiolog prof. dr Dragoslav M. Avramović, lekari danas retko opipavaju, „ali ne bi trebalo zaboraviti da neprovereni aparati za merenje pritiska mogu mnogo češće da prevare od pažljivog lekarskog pregleda i dobro uzetih podataka od bolesnika”.

Povišen krvni pritisak je, prema svim pokazateljima i Svetske zdravstvene organizacije, najmasovnija nezarazna bolest savremenog čovečanstva i najučestalija kardiovaskularna bolest, budući da od nje boluje 25 odsto svetske populacije, a posle 60. godine čak svaka druga osoba. Dobila je nimalo lepo ime „tihi ubica”, jer se povišen pritisak često ne prepoznaje sve dok se posledice koje izaziva dramatično ne ispolje moždanim ili srčanim udarom. Rasprostranjenost i pritajenost povišenog pritiska je razlog što je pre 25 godina osnovana Svetska liga za hipertenziju, da bi se unapredile metode za rano otkrivanje povišenog pritiska, otkrile mogućnosti njegove kontrole i obrazovali kadrovi za lečenje. Godinu dana kasnije osnovana je i naša Liga za borbu protiv hipertenzije, a njen prvi predsednik je bio upravo naš sagovornik prof. dr Avramović.

Samo pola kašičice dnevno
Hipertenzijaje nedvosmisleno povezana s povećanim konzumiranjem kuhinjske soli, ističe naš sagovornik. U sastav kuhinjske soli ulazi 40 odsto natrijuma i 60 odsto hlorida. Kada se unosipet grama soli dnevno organizam dobija dva grama natrijuma, što je dovoljno za obavljanje različitih funkcija. Međutim, natrijum u ishrani nepostoji samo kao natrijum-hlorid, već je vezan i u drugim solima, recimo kao natrijum-glutamat u začinskim dodacima. U proseku se iz različitih namirnica pojede od 9 do 12 gramakuhinjske soli, a Svetska zdravstvena organizacija za zdrave osobe preporučuje samo 5,8 grama dnevno.

Pojedini stručnjaci preporučuju i manje, samo pola kafene kašičiceili tri-četiri grama kuhinjske soli na dan. Ovi podaci pokazuju da su svi kandidati za hipertenziju, budući da se dvostruko više unosi soli nego što je organizmu potrebno, saznajemo od našeg sagovornika.

Zašto kuhinjska so podiže pritisak zapitaće se najpre oni kojima je so omiljeni začin u ishrani. Prema nekim istraživanjima, 12 odsto osoba dosoljava hranu „na neviđeno”, odnosno pre nego što su je uopšte i probali.

Soli natrijuma smanjuju elastičnost i kontraktilnost mišićnih ćelija u krvnim sudovima, oni zato postaju kruti kao cev, zbog čega se povećava otpor kretanju krvi kroz njih. Drugi mehanizam kojim so povećava pritisak jeste njena sposobnost da vezuje i zadržava vodu. Jedna kafena kašičica soli vezuje oko tri litre vode. Natrijum u telu može da zadrži i više od pet litara nepotrebne vode. Višak tečnosti opterećuje srce koje u takvim uslovima mora da radi sa više napora i vremenom popušta.

Svi koji imaju povišeni pritisak mogu smanjenim unosom soli da olakšaju rad srcu i pomognu sebi i svom doktoru u kontroli i lečenju povišenog pritiska.Ne treba zaboraviti, podseća naš sagovornik, da so podstiče apetit i poboljšava ukus hrane, ali izaziva žeđ i potrebu za uzimanjem tečnost. Naročito ukusnu hranu nude ugostitelji koja je jako slana jer „uz mezence ide i pićence”. Uzimanjem namirnica sa malo soli smanjuje se potreba za hranom i telesna težina – drugi važan činilac u povećanju krvnog pritiska.

Osobe sa viškom kilograma tvrde da se dobro osećaju i da nemaju nikakve smetnje. Međutim, za svaki kilogram viška organizam stvara pet kilometara krvne mreže, pa osoba koja ima 10 kilograma preko normalne težine ima i 50 kilometara novoizgrađene krvne mreže koja opslužuje masno tkivo. Osoba koja nosi džak od 10 kilograma nosi ga samo danju, a srce taj teret i noću i kada čovek spava, ističe naš sagovornik. Srce hrabro vuče toliki teret svih 24 sata dok može, a zatim popušta. Smanjivanjem težine smanjuju se i rizici za hipertenziju, bolesti srca i krvnih sudova.

Preduslovi za tačno merenje
Ukoliko se, uprkos redukciji soli, masti i smanjenju težine, dijagnostikuje hipertenzija, neophodno je primeniti medikamentoznu terapiju. Ciljlečenjajesmanjitikrvni pritisak toliko da ne preti opasnost odkomplikacija, pre svega infarkta srca i moždanog udara. Međutim, ističe naš sagovornik, pritisak je često teško regulisati uprkos savremenim aparatima i primeni lekova.Evropsko udruženje za hipertenziju iznelo je podatke koji su dobijeni metodom slučajnog izbora pacijenata u mnogim svetskim ambulantama, govore da se uspešnost kontrole krvnog pritiska kreće između tri i 30 odsto zbog nepravilnog merenja pritiska i neredovne provere aparata za samomerenje koju bi trebalo sprovoditi na svakih tri do šest meseci. Na kontrolu krvnog pritiska utiče i znanje onog koji meri pritisak, kao i poštovanje neophodnih uslova. Aparati sa manžetnom na nadlaktici i aparati za merenje pritiska na ručnom zglobu su odlična orijentacija, ali prema tim vrednostima se ne može odrediti terapija, naglašava naš sagovornik.

Svetska liga za hipertenziju je istakla da rezultati koji se dobijaju samomerenjem neće biti validni ako se pritisak meri odmah posle uzimanja kafe, gaziranih sokova, ili jela, pušenja, hodanja ili neke druge aktivnosti. Potrebno je da prođe najmanje 30 minuta od uzimanja pomenutih namirnica ili pušenja, odnosno 10-15 minuta posle hoda, nekog napora, ili pražnjenja creva. Događa se da se posle nepravilno izmerenog pritiska osoba uplaši zbog njegove visine i da, zapravo, strah izazove novi skok pritiska, upozorio je prof. dr Avramović. Ukoliko je pritisak znatno povišen, trebalo bi odmah otići lekaru koji će na proverenom aparatu izmeriti pritisak, korigovati terapiju ili odrediti novu.

Fizička aktivnost je činilac koji ima izuzetni značaj za smanjenje pritiska, ali, po mišljenju našeg sagovornika, ona mora da bude zadovoljstvo, psiho-fizička relaksacija, a ne nametnuto opterećenje. Ukoliko ona počinje sa „moram” u teretanu jer imam plaćeni termin, „moram” na fudbal i tenis, fizička aktivnost ne smanjuje tenziju, već je povećava. Doktor Avramović posebno upozorava mlađe osobe koje posle svih profesionalnih napora odlaze na iscrpljujuće treninge u teretanu gde često nema dovoljno vazduha. Pod takvim opterećenjem i uslovima i najzdravije srce može da popusti.

Dobre su aktivnosti na svežem vazduhu koje kompletno opuštaju, kao što je rad u bašti, šetnja u prirodi sa dragim osobama, ili u razgovorima sa prijateljima, te izbegavati stresne teme kad god je to moguće. Ipak, savetuje naš sagovornik, svi koji imaju povišen pritisak trebalo bi da prate svoj organizam i beleže šta im se događa pri bilo kakvom fizičkom naporu, naznače situacije kada im „bubnja” u glavi i to pročitaju svom lekaru.

So u namirnicama
Najviše soli,oko 70 do 75 odsto, unosi se industrijski pripremljenom hranom. To su hleb – 460 mg/100g; sirevi – oko 3000 mg/100g; slanina –1840 mg/100g, dimljeno i prerađeno meso 1250–270mg/100g, razni umaci 888–910 mg/100g, sok od pečenja 468–8143 mg/100g, gotove supe 228–922 mg/100g, masline u salamuri 1472–2070 mg/100g, slane grickalice 349–512 mg/100g, ukiseljeno povrće 620 mg/100g, sendviči 2000 mg/100g, pica 1500 mg/100g.

Vode za piće takođe se razlikuju po sadržaju natrijuma koji varira od 2,2 do 168 mg/l, dok se u gaziranim mineralnim vodama kreće od 123 do 1500 mg/l. Izvor soli su sve gazirane mineralne i kisele vode i sve bi ih trebalo izbegavati, kao i sve druge gazirane napitke koje se osobama sa povišenim krvnim pritiskom ograničavaju na 100 ml dnevno, a osobe koje su opterećene porodičnom hipertenzijom ni toliko.

Simptomi
Povišen krvni pritisak ispoljava se su glavoboljom, zujanjem u ušima, umorom,gubitkom koncentracije, promenom vida, mučninom,uznemirenošću, preteranim znojenjem, bledilom kože, ilicrvenilom lica,podrhtavanjem mišića, bolovima u grudnom košu, uvećanom slezinom, krvarenjem iznosa, lupanjem srca. Na toploti pritisak opada, ali visoke spoljašnje temperature opterećuju srce, jer širenjem krvnih sudova za samo jedan milimetar za njega je veliki napor.