Kao što sama reč kaže, ovaj sindrom podrazumeva pojavu bola u lumbalnom ili lumbosakralnom delu kičme. Čak 80 odsto ljudi tokom života oseti taj bol koji zna da se iznova javlja, a podjednako je zastupljen kod osoba oba pola. Lumbalni sindrom može da bude akutan, ako traje do šest nedelja, subakutan, od šest do 12 nedelja, i hroničan, duže od 12 nedelja. Među mnogobrojnim uzroč­nicima, daleko su najčešća degenerativna oboljenja intervertebralnih diskusa i zglobova. U manjem broju slučajeva reč je o genetici, zatim traumama, oboljenjima mekih tkiva i kičmenog stuba. Jedna od manifestacija lumbalnog sindroma je i lumboišijalgija, popularno zvana – išijas. To nije naročito česta pojava, javlja se u svega pet odsto slučajeva lumbalnog sindroma, ali pacijentima zadaje velike tegobe. Lumbalni sindrom je pokatkad praćen poremećajem funkcije i spazmom mišića, što može da dovede i do ukleštenja išijačnog živca. Taj najduži živac u telu izlazi iz kičmene moždine u području donjih pršljenova i grana se niz zadnju stranu obe noge, sve do prstiju. Lumboišijalgija, bol koji se širi duž nogu, najčešće duž jedne noge, može da bude bez neuroloških ispada ili sa njima, odnosno može da se manifestuje samo bolom, a može da prouzrokuje vučenje noge ili pad stopala – objašnjava dr Mihajlo Veljković, načelnik Službe fizikalne medicine i rehabilitacije u Domu zdravlja Grocka, punkt u Vinči. Lumbalni sindrom je po pravilu benigno oboljenje, međutim, podvlači dr Veljković, treba biti oprezan u sledećim slučajevima: kada se pojavi pre 20. godine, zatim prvi put posle 50. godine (u oba slučaja može da se posumnja na malignitet), kod starijih od 70 godina (zbog osteoporoze), kad postoji anamneza o malignom oboljenju, kod trauma, dužeg lečenja kortikosteroidima, ako je bol zapaljenjski (recimo, usled upale zglobova), ako duže traje povišena temperatura i ako je pacijent zaražen sidom. Dijagnoza bo­lesti se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda, a po potrebi i dodatnim ispitivanjima kao što su laboratorijske analize, radiografija LS kičme, elektromioneurografija, skener i nuklearna magnetna rezonanca. Što se tiče lečenja, bolesnicima s običnim lumbalnim bolom se ne preporučuje mirovanje. Sasvim je dovoljno nekoliko dana ležanja u postelji. Ali, ako je bol jači, neophodno je mirovanje u takozvanom antalgičnom položaju, kada je pacijent blago savijen napred, čime se bol umanjuje. Savetujemo šetnje, plivanje i svakodnevne aktivnosti do granice bola, a ujutru blago razgibavanje. Apsolutno treba izbegavati podizanje tereta, rotacione pokrete, savijanje. U akutnoj fazi može da se privije led na bolno mesto, dok se toplota preporučuje u subakutnoj i hroničnoj fazi – savetuje naš sagovornik. U terapiji se koriste nesteroidni antireumatici, NSAIL (diklofen, brufen...) i COX-2 inhibitori. Međutim, treba biti oprezan, pošto prekomerna upotreba tih medikamenata može da dovede do gastrointestinalnih krvarenja i pojave čira. Veliki broj lekara, primećuje dr Veljković, to nekritički daje, što može da bude vrlo opasno. Dalje, koristi se paracetamol, on ima analgetski efekat. Može da se koristi kombinacija analgetika, kortikosteroida i mišićnih relaksanata, zatim lokalna infiltracija kortikosteroida i anestetika, takozvana blokada, spinalna manipulacija (istezanje) i fizikalna terapija koja se daje tek u subaktunoj i hroničnoj fazi. Posebno su značajne dozirane vežbe, individualno prilagođene, usmerene ka podizanju mišićne snage i fizičke kondicije, koje veoma utiču na smanjenje bola i sprečavaju pojavu recidiva. U nekim slučajevima preporučljiva je ručna masaža, a najzad tu je i hirurško lečenje kod takozvane diskus hernije. Važna je edukacija pacijenata, ističe dr Mihajlo Veljković: „Treba da znaju da je uglavnom reč o benignoj bolesti, kao i da budu upućeni u pravilno sprovođenje vežbi koje treba uvrstiti u aktivnosti svakodnevnog života. Većina pacijenata misli da je dovoljno ono što odradi u domu zdravlja, pa onda dođe posle pet godina. Ništa se neće postići ako se vežbe ne rade redovno i praktično zauvek. Takođe, treba upoznati pacijente i sa faktorima rizika za lumbalni bol, šta sve može da dovede do njega: podizanje tereta, savijanje i uvijanje trupa, izloženost vibracijama, intenzivan trening, loše životne navike – nedovoljna aktivnost i sedeći stil života.

Ostale vestiArhiva