Evrostata, na teritoriji Republike Srbije. (U okviru podataka za Republiku Srbiju nisu prikazani podaci za AP Kosovo i Metohija.)

Kada je reč o domaćinstvima i pojedincima, referentni period činila su tri meseca koja su prethodila telefonskom intervjuisanju. Referentni period za najveći broj pitanja postavljenih preduzećima bio je januar 2010, dok su se pojedina pitanja odnosila na celokupnu 2009. godinu.

Anketa za domaćinstva sprovedena je na dvofaznom uzorku, stratifikovanom po kriterijumu urbanosti. Uzorak je alociran na području centralne Srbije (bez Beograda), AP Vojvodine i Beograda, proporcionalno broju domaćinstava. Obim uzorka iznosio je 2400 domaćinstava i 2400 pojedinaca. Ispitivanje je sprovedeno telefonskim putem, a bilo je dozvoljeno i posredno anketiranje (davanje odgovora umesto odsutnog lica).

Anketa za preduzeća sprovedena je na uzorku stratifikovanom po veličini i delatnosti, telefonom. Obim uzorka iznosio je 1400 preduzeća.

Rezultati istraživanja

Prema metodologiji Evrostata obuhvaćena su domaćinstva s najmanje jednim članom koji ima između 16 i 74 godine života, kao i pojedinci iste starosne dobi.

Na pitanje koje se odnosi na uređaje zastupljene u domaćinstvima ispitanici su mogli davati više odgovora. Istraživanje pokazuje da 98,7% domaćinstava poseduje TV, 82% mobilni telefon, a 42,6% kablovsku TV. 11,2% domaćinstava poseduje laptop, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na 2009. godinu, 5,4% u odnosu na 2008. godinu, a 7,4% u odnosu na 2007. godinu.

50,4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 3,6% u odnosu na 2009. godinu, 9,6% u odnosu na 2008. godinu, a 16,4% u odnosu na 2007. godinu. Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 60,1%, u Vojvodini 52,9%, a u centralnoj Srbiji 44,4%.

Razlike se mogu uočiti i kada se uporedi zastupljenost računara u urbanom i ruralnom delu Srbije: 58,7% naspram 38,3%. U odnosu na 2009. godinu, ovaj jaz se neznatno smanjio. U prilog tome govore i stope rasta zastupljenosti računara u urbanom i ruralnom delu Srbije. U urbanom delu Srbije stopa rasta je 2,7%, dok taj rast u ruralnom delu Srbije, u odnosu na 2009, iznosi 4,7%.

U Republici Srbiji 39% domaćinstava poseduje Internet priključak, što čini povećanje od 2,3% u odnosu na 2009. godinu, 5,8% u odnosu na 2008. godinu, a 12,7% u odnosu na 2007. godinu.

Zastupljenost Internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 51,3%. U Vojvodini ona iznosi 41,8%, a u centralnoj Srbiji 31,7%.

Veliki jaz postoji u pogledu posedovanja Internet priključka ukoliko se pogleda struktura domaćinstava prema visini mesečnog prihoda. Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 600 evra (83,5%), dok učešće domaćinstava s prihodom do 300 evra iznosi svega 19,2%.

Na pitanje o uređajima pomoću kojih se u domaćinstvima pristupa Internetu čak je 91,1% domaćinstava odgovorilo da je to personalni računar. 21,8% domaćinstava u tu svrhu koristi mobilni telefon, dok 19,3% domaćinstava pristupa Internetu koristeći laptop.

Na osnovu rezultata istraživanja došlo se do zaključka da se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu pomoću laptopa povećao za 3,9% u odnosu na 2009. godinu. S druge strane, smanjio se broj domaćinstava koja pristupaju Internetu preko personalnog računara (smanjenje od 2,1%).

U vezi s načinom pristupanja Internetu (tipovi konekcije), domaćinstvima je bilo omogućeno da odaberu više ponuđenih odgovora. Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju Internet priključak, DSL (ADSL) ima 47,3% domaćinstava, kablovski Internet 24,5%, WAP i GPRS 20% domaćinstava a modemsku konekciju ima 17,5%.

Rezultati istraživanja pokazuju smanjenje korišćenja modemske konekcije za 11,8% u odnosu na 2009. godinu, a 33,6% u odnosu na 2008. godinu. To je pre svega posledica rasta upotrebe širokopojasne (broadband) konekcije.

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila računar u poslednja tri meseca povećao se za nešto više od 50 000.

Udeo korisnika računara (u poslednja tri meseca), prema nivou obrazovanja:
77,4% od lica s višim i visokim obrazovanjem;
65,3% od lica sa srednjim obrazovanjem;
28,9% od lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Analiza ispitanika prema polu pokazuje da je u poslednja tri meseca 54,8% osoba muškog pola a 46,8% osoba ženskog pola koristilo računar.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja 3 meseca, 77,9% ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 17,3% najmanje jednom nedeljno, 3,8% najmanje jednom mesečno, a 1% ređe nego jednom mesečno.

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila računar svakog ili skoro svakog dana povećao se za nešto više od 200 000.

Tokom poslednja tri meseca računar je najčešće bio upotrebljavan u kući (90,9%), zatim na poslu (23,5%) i u obrazovnoj ustanovi (12,1%).

Istraživanje je pokazalo da 82,7% stanovništva koristi mobilni telefon, dok je taj podatak za 2009. godinu iznosio 82,3%.

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000.

Graf. 8. Upotreba mobilnog telefona, prema polu i starosti

U Srbiji je 40,9% lica koristilo Internet u poslednja tri meseca, 2,7% ispitanika koristilo je Internet pre više od 3 meseca, a 2,3% pre više od godinu dana. Čak 54,1% ispitanika nikad nije koristilo Internet.

Za 2,3% povećao se broj korisnika Interneta u odnosu na 2009. godinu, za 5,1% u odnosu na 2008. godinu, za 11,3% u odnosu na 2007. godinu, a za 14,3% u odnosu na 2006. godinu.

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila Internet u poslednja tri meseca povećao se za nešto više od 160 000.

Udeo korisnika Interneta (u poslednja tri meseca), prema nivou obrazovanja:
73% od lica s višim i visokim obrazovanjem;
51,5% od lica sa srednjim obrazovanjem;
21,7% od lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili Internet tokom poslednja 3 meseca, 72,3% ispitanika odgovorilo je: svakog dana ili skoro svakog dana.

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su koristila Internet svakog ili skoro svakog dana povećao se za nešto više od 250 000.

Analiza ispitanika prema polu pokazuje da je u poslednja tri meseca 45,3% osoba muškog pola a 36,7% osoba ženskog pola koristilo Internet.

U poslednja tri meseca najviše ispitanika koristilo je Internet kod kuće (84,2%), 22,8% ispitanika na poslu, 17,7% ispitanika u kući druge osobe, 9,9% ispitanika u obrazovnoj ustanovi a 3,8% ispitanika u Internet-kafeima.

Istraživanje pokazuje da među Internet populacijom 13,2% ispitanika koristi Internet servise umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, dok je 48,3% ispitanika zainteresovano za tu mogućnost, ali je trenutno ne koristi. Od onih koji koriste Internet 38,5% ispitanika nije zainteresovano da koristi tu mogućnost.

U odnosu na 2009. godinu, za nešto više od 40 000 povećao se broj lica koja koriste elektronske servisejavne uprave.

Kada je reč o vremenskom okviru u kom su korisnici Interneta kupovali/poručivali robu ili usluge putem Interneta, 6,1% korisnika obavilo je kupovinu/poručivanje u poslednja tri meseca, 4,5% pre više od tri meseca, a 2,4% pre više od godinu dana. 87% korisnika Interneta nikada nije kupovalo/poručivalo robu ili usluge putem Interneta.

Preko 280.000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana

U odnosu na 2009. godinu, broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16.000.

Na pitanje da li ste tokom poslednjih 12 meseci naišli na neki od problema vezanih sa bezbednošću prilikom upotrebe Interneta, 42,7% korisnika Interneta odgovorilo je da je imalo problema sa virusima ili drugim vrstama zaraza koji dovode do gubitka informacija ili vremena.
Preduzeća

Prema metodologiji Evrostata ovde su obuhvaćena preduzeća sa 10 i više zaposlenih iz sledećih delatnosti: prerađivačka industrija, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila, hoteli, kampovi i drugi smeštaj za kraći boravak, saobraćaj, skladištenje i veze, poslovi u vezi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti, kinematografske i video aktivnosti, radio i TV aktivnosti, kao i finansijski sektor (banke i osiguravajuća društva).

Rezultati istraživanja pokazuju da 97,8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju, što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. godinu..

Ostale vestiArhiva