Ljudi provode 46.9 odsto vremena razmišljajući o stvarima koje nemaju veze s onim što rade u datom trenutku i zbog toga su uglavnom nezadovoljni, zaključak je istraživanja koje je koristilo aplikaciju za iPhone kako bi sakupilo 250 000 podataka o mislima, osećanjima i postupcima subjekata. Istraživanje su sproveli Metju Kilingsvort i Danijel Gilbert, psiholozi s Harvarda koji su zaključili da naš um luta i da je zbog toga nesrećan. Sposobnost da razmišljamo o nečemu što se ne odigrava u sadašnjem trenutku predstavlja spoznajno dostignuće koje ima emocionalnu cenu. Za razliku od životinja, ljudi mnogo razmišljaju o događajima iz prošlosti, događajima koji bi mogli da se dogode u budućnosti ili se možda nikada neće ni desiti. Kako bi pratili takvo ponašanje, Kilingsvort i Gilbert napravili su aplikaciju za iPhone kojom su kontaktirali 2250 dobrovoljaca u nasumičnim intervalima i ispitivali ih koliko su srećni, šta rade i da li razmišljaju o onome što trenutno rade ili nečem drugom što je prijatno, neutralno ili neprijatno. Subjekti su mogli da biraju između dvadeset dve aktivnosti kao što su šetnja, jelo, kupovina ili gledanje televizije. Ispitanici su u proseku odgovarali da im misli lutaju 46.9 odsto vremena. Kilingsvort i Gilbert otkrili su da su ljudi najsrećniji kad vode ljubav, vežbaju ili učestvuju u razgovoru. A najmanje su srećni dok se odmaraju, rade ili sede za kompjuterom kod kuće. Istraživači su procenili da se samo 4,6 odsto sreće može pripisati određenoj aktivnosti kojom se neko bavi u datom trenutku, dok je lutanje misli zaslužno za 10,8 odsto nečijeg nezadovoljstva. To navodi na zaključak da je lutanje misli uglavnom uzrok, a ne posledica, nezadovoljstva. Mnoge filozofske i religiozne tradicije tvrde da moramo živeti u sadašnjosti kako bismo bili srećni, a ovo istraživanje nagoveštava da su te tvrdnje tačne. Ispitanici u ovom istraživanju bili su stari od osamnaest do osamdeset osam godina, potiču iz različitih društvenoekonomskih okruženja i bave se različitim poslovima.

Ostale vestiArhiva