Štetnost narkotika, alkohola i duvana niko ne spori. Ipak, hajka na pušače poslednjih nedelja, u susret Zakonu o zabrani pušenja, izgleda gotovo licemerno kada u isto vreme rakiju može da pazari i pije - svako, uvek i bilo gde. Utisak da je opasnost od alkohola potcenjena bila je tema nedavnog istraživanja objavljenog u poznatom medicinskom magazinu „Lancet“. Jedan od autora je profesor Dejvid Nat, bivši savetnik britanske vlade za problematiku droga. Studija je pokazala da, kad je u pitanju loš uticaj na zdravlje i porodicu, upravo piće prednjači, ispred droge i duvana! Zaključak mnogih lekara jeste da je jedini razlog što država na izvestan način privileguje „flašu“ - industrija alkohola oko koje se vrti veliki novac. Prihod našeg budžeta od alkohola, samo do novembra ove godine, iznosi oko 43 milijarde dinara! U studiji britanskih stručnjaka merena je štetnost, za konzumenta i njegovu širu okolinu, 20 droga (među koje su uključeni i alkohol i duvan), na temelju 16 kriterijuma. Alkohol se pokazao kao najštetniji. Duvan i kokain su jednako štetni, dok su ekstazi i LSD smešteni u donji deo liste kao najmanje štetni. Alkohol je tri puta štetniji od kokaina i duvana. Čašica je, ne samo kod nas, privilegovani pratilac svih događaja - od najveselijih do najtužnijih. U isto vreme, sama država podstiče dobronamerni stav prema alkoholu. Kod nas su dobar primer „Guča“, „Rakija fest“, „Bir fest“, gde iza zabavnog programa stoji ogromna količina ispijenog alkohola. Industrija te vrste, kada je videla da gubi bitku na polju duvana, odigrala je sračunato, pa zato u poslednje dve decenije imamo niz finansiranih istraživanja o korisnosti alkohola - kaže dr Petar Borović, iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. - Navodna naučna istraživanja, naštimovana, stvorila su sliku da je konzumiranje alkohola čak korisno. Otuda priča o aperitivu, da je dobro popiti čašu vina svakog dana... Sve to pod devizom da alkohol štiti krvne sudove, da je dobar za kardio-vaskularni sitem i da reguliše holesterol. A potpuno je netačno. Alkohol je samo i isključivo štetan! Nauka kaže da je alkohol ćelijski otrov. Kao što se koristi za vidanje rana, da ubije ćelije virusa i bakterija, tako se ponaša i kada dođe u organizam. Alkohol ubrzava i ulazak kancerogena iz duvana u krv - objašnjava dr Borović. - Zato, pušači koji konzumiraju alkohol češće obolevaju od raka jezika, nepca želuca, bubrega, jetre... Čuveni aperitiv kada uđe u želudac napravi podlive u želucu, opeče ga, želudac počne bolno da se grči, a to se smatra otvaranjem apetita. Čak 60 odsto populacije Srbije ima gastritis. Alkohol je dobrim delom zaslužan za to. A, treba znati, da i najmanja doza ubije nekoliko ćelija u mozgu, pa otud i glavobolje od pijanstva. Da je bitka sa alkoholom veoma teška slaže se i dr Jasmina Gvozdenović, iz Instituta za javno zdravlje „Batut“. Teško je boriti se sa njim, jer, za razliku od duvana, gde je dokazano da je i pušenje jedne cigarete štetno, što ni najokoreliji pušači više ne poriču, stručna javnost kod alkohola forsira priču da je konzumiranje jednog pića čak zdravo ili da nije štetno - kaže dr Gvozdenović. Ipak, kaže naša sagovornica, nema dileme da su u Srbiji cigarete veći ubica od alkohola. Prema poslednjim podacima iz baze „Zdravlje za sve“ Svetske zdravstvene organizacije, koje se odnose na standardizovane stope umiranja od bolesti izavanih pušenjem i alkoholom, na 100.000 stanovnika, naša zemlja se nalazi u boljoj poziciji od Bugarske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije. U odnosu na Evropsku uniju, stopa smrtnosti od alkohola i duvana u Srbiji je veća.
Stopa umiranja od uzroka za koje je odgovoran alkohol u Srbiji je nešto viša od proseka EU, ali niža nego u drugim zemljama - kaže dr Gvozdenović. - Ali je stopa umiranja od uzroka za koje je odgovorno pušenje u Srbiji značajno veća od proseka EU. Od osoba koje piju alkohol, gotovo 40 odsto ima zdravstvene probleme, a 10 odsto muškaraca i pet odsto žena su - alkoholičari. Danas u svetu ima oko 76 miliona alkoholičara, a 2000. godine od ove bolesti je umrlo 1,8 miliona ljudi - kaže dr Gvozdenović. - Svake godine preko 55.000 mladih Evropljana umire zbog posledica prekomernog konzumiranja alkohola, odnosno jedan od četiri smrtna ishoda u Evropi kod mladih muškaraca, između 15 i 29 godina, povezan je sa alkoholom. Oko 3,8 odsto svih smrti u svetu izazvano je alkoholom. Suštinski problem alkohola, sociolozi kažu, ipak leži u njegovom uticaju na javno zdravlje. Posledice koje ostavlja mnogo su gore nego svih ilegalnih droga zajedno. Jedan od najjačih faktora razvoda u Srbiji upravo je alkoholizam - kaže Vera Despotović-Stanarević, porodični psihoterapeut, rukovodilac savetovališta za brak i porodicu Centra za socijalni rad „Beograd“. Naše društvo, kultura, međutim, jako je tolerantno prema alkoholu i alkoholičarima. A uzrok velikog broja slučajeva nasilja u porodici, kao i problematične dece, upravo je alkohol. Kako Despotović-Stanarević kaže, problem je u tome što posledice od alkohola nisu tako očigledne i drastične kao kod droge, pa im se samim tim i umanjuje značaj. Alkohol je jeftin i lako dostupan, široko rasprostranjen. Pušača je lako izolovati, zabraniti mu da puši u krugu od 50 metara od fabrike, firme ili ustanove. „Pretiti“ mu boleštinama. Za to vreme, alkoholičarem se smatra samo onaj ko se valja u jarku ili leži na klupi u parku. Teško je priznati da je veliki broj naših prijatelja i rođaka ovako ili onako zavisan od alkohola, dakle - bolestan. Kako dr Borović kaže, ključni adut takozvanih istraživanja bio je da Francuzi manje obolevaju od moždanih i srčanih udara jer, navodno, konzumiraju alkohol. - U pitanju je bila čista obmana, jer je dokazano da Francuzi manje pate od kardiovaskularnih i cerebralno-vaskularnih bolesti zbog načina ishrane, sa puno voća, povrća i maslinovog ulja - kaže Borović. - U stvari, alkoholizam je naučeno ponašanje. Zato sam protivnik festova, manifestacija i događaja na kojima se protežira alkoholno piće. Pozadina svega je zarada. Ne sme i ne može država to da podržava, jer se tako stvaraju alkoholičari. Prema rezultatima ispitivanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2006. godine, 52,6 odsto muškaraca i 24,6 odsto žena pije alkohol povremeno, a 5,7 odsto muškaraca se nalazi u grupi sa visokim rizikom za nastanak dugotrajnih bolesti. Alarmantni podaci su vezani za mlade od 12 do 19 godina, gde je registrovano da se 25,5 odsto napilo bar jednom u životu, a 33,1 odsto mladih od 15 do 19 godina pilo je alkohol povremeno. Takođe, 9,1 odsto mladića je izjavilo da se opija bar jednom mesečno, a 10,5 odsto dece i omladine mlađe od 18 godina kupuju alkohol na javnim prodajnim mestima. Čak 60,2 odsto mladih u Srbiji, od 12 do 19 godina, nema negativan stav prema konzumiranju alkohola. U britanskoj studiji su istraživači naveli devet kriterijuma štetnosti droge za konzumenta i sedam za okolinu. Među štetnim posledicama za pojedinca je, pre svega, narušeno zdravlje, a društvenu štetu predstavljaju sukobi u porodici, povezanost sa kriminalom, ekonomske posledice... Sve droge „vrednovane“ su na listi od 1 do 100, u kojoj je 1 označavalo najmanju štetu, a 100 najveću. Alkohol je „zaradio“ 72 boda, prati ga heroin sa 55 i krek sa 54. Dve legalne droge, alkohol i duvan, ušle su u gornji razred po štetnosti, a najmanje dva puta su štetnije od ilegalnih droga, smatra dr Nat. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od posledica konzumiranja alkohola u svetu godišnje umre oko 2,5 miliona ljudi. Računaju se srčana obolenja, bolesti jetre, saobraćajne nesreće, samoubistva.

Ostale vestiArhiva