To je u Srbiji moguće uraditi u Laboratoriji za molekularnu genetiku Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, i to besplatno. Statistika ukazuje na to da čak sedam do 10 odsto karcinoma dojke može biti nasledno, a onima kod kojih se utvrdi da postoji rizik od nastanka oboljenja savetuje se da na testiranje dođu i ostali članovi porodice. U Srbiji svake godine od različitih vrsta karcinoma oboli oko 32.000 ljudi, a njih 18.000 umre. U svakom momentu, procenjuje se, u Srbiji oko 130.000 građana boluje od ove opake bolesti. Zato je upravo otkrivanje predispozicija za nastanak karcinoma najefikasnija preventivna mera u onkologiji Dr Siniša Radulović, direktor Službe za naučno istraživanje u Institutu za onkologiju i radiologiju, kaže da postoje neki geni zaduženi za nasledne karcinome. "Neko može od majke ili oca da nasledi mutaciju gena, a to danas može da se otkrije. Reč je o takozvanim BRCA1 i BRCA2 genima. Kada se kod žene uspostavi da ima mutaciju gena, ona ima veće šanse da umre od karcinoma dojke nego od infarkta ili moždanog udara. Osam od 10 tih žena pre navršene sedamdesete godine sigurno dobije rak dojke, a 60 odsto njih oboli od raka jajnika", objašnjava dr Radulović. BRCA1 gen nalazi se na hromozomu 17, a BRCA2 na hromozomu 13 i radi se o velikim genima. Spontane mutacije se normalno događaju u ćelijama odraslih organizama i najčešće takve pojedinačne mutacije nisu dovoljne da dođe do nastanka tumora. Osobe koje imaju naslednu predispoziciju za rak imaju 50 odsto veće šanse da naslede mutirani gen od svog roditelja.
"Sama prisutnost jednog mutiranog gena nije dovoljna za razvoj bolesti, ali ako se tokom života dogodi spontana mutacija u preostaloj zdravoj kopiji gena, može doći do razvoja tumora. Važno je naglasiti da se mutirani gen BRCA1 ili BRCA2 može naslediti i po ženskoj i po muškoj liniji sa jednakom verovatnoćom", ističe dr Radulović. Da bi se proverilo da li će neko oboleti od ove bolesti neophodno je uraditi analizu krvi na pomenute gene. Postoji softver u koji se ubacuju podaci o osobi - broj članova porodice koji imaju ovo oboljenje i godine kada su se razboleli, a računar izbaci podatak da li postoji povećan rizik za obolevanje. Ukoliko je izračunat rizik prelazi 10 odsto, osobi se savetuje dalje testiranje. "Između 3.000 i 5.000 gena od postojećih 30.000 u organizmu povezano je sa nastankom raka. Pacijentima kod kojih ne nađemo mutacije ipak preporučujemo da redovno odlaze na preglede. Ako se utvrdi da one postoje, slede razgovori sa tom osobom. To, naravno, nije lako, a posle suočavanja sa istinom, sledi niz preporuka o načinu ponašanja. Najpre, neophodno je jednom godišnje odlaziti na pregled kod onkologa i na mamografiju, a onima kod kojih postoji mogućnost za obolevanje od raka dojke da bi se bolest predupredila, savetuje se otklanjanje dojke hirurškim putem do 40. godine, i da se uradi estetska rekonstruktivna hirurgija", kaže dr Radulović, dodajući da kada se poštuju određena pravila, rizik od nastanka bolesti svodi se na nulu. Budući da je teže otkriti rak jajnika, lekari ženama predlažu da redovno rade testove tumor markere i da odlaze na pregled dopler ultrazvukom. Ženama se savetuje da što pre rode decu i da se onda odluče za uklanjanje jajnika i jajovoda endoskopskim putem i tako svedu pojavu oboljenja na minimum.
Istraživanje pokazuje da u Srbiji ima između 800 i 900 kandidata za ovakvu vrstu testiranja godišnje. Međutim, Institut za onkologiju ne može da pokrije toliki broj ljudi jer kompletna analiza ovih gena sada traje od dva do tri meseca. Zbog toga je ovoj kući neophodna nabavka još jednog savremenog uređaja, koji košta osam do deset hiljada evra i koji može da obrađuje analize više pacijenata istovremeno. Rezultati bi se onda čekali svega nedelju do dve.

Ostale vestiArhiva