"Povišen krvni pritisak predstavlja rizik za infarkt miokarda, promene na perifernim krvnim sudovima, šlog i može dovesti do oboljenja bubrega", rekla je Tanjugu načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije dr Vesna Stojanov, dodajući da se ranije hipertenzija vezivala za stariju populaciju, a da sada veliki problem sa time ima i mlađe stanovništvo.

Prema njenim rečima, veliki uticaj na pojavu visokog pritiska kod mlađih osoba ima nezdrav način života, odnosno konzumiranje slane hrane, energetskih i gaziranih napitaka, odlazak u teretanu bez lekarske kontrole, stres, nedovoljno spavanje...

Ona je, međutim, navela da se visok krvni pritisak može "držati pod kontrolom" redukcijom telesne težine, šetnjom i laganom fiizičkom aktivnošcu, smanjenjem unosa gaziranih pića i slanih namirnica, konzumiranjem kuvane hrane.

Normalnim krvnim pritiskom smatraju vrednosti između 110 i 120 milimetara živinog stuba za gornji i 60 do 80 za donji, a hipertenzija je povišeni krvni pritisak sa vrednostima 140 sa 90, pa naviše.

Dr Stojanov kaže da se hipertenzija često naziva "tihim ubicom" jer se nekad javlja bez određenih simptoma pa je zato važno jednom ili dva puta godišnje kontrolisati krvni pritisak.

U rešavanju problema sa povišenim pritiskom vrlo je važno najpre primeniti takozvane nefarmakološke mere, odnosno promena loših navika (smanjenje unosa soli, redukcija telesne težine...). Ukoliko je to neophodno, lekove će pacijentu prepisati lekar, a jako je važno da ih građani ne uzimaju na svoju ruku.

Ostale vestiArhiva