Zaključak ove studije, objavljene u medicinskom časopisu "Lanset", je da na povećan rizik od srčanog i moždanog udara ukazuju povišen holesterol, pritisak, istorija šećerne bolesti u porodici i indeks telesne mase (BMI) od 30 ili veći, dok razmeštaj masnog tkiva (pretežno na grudima i stomaku, ili pretežno na bokovima i nogama) nije bitan.
Gotovo 200 stručnjaka iz 17 zemalja je u ovom istraživanju koristilo mere kao što su težina, obim kukova i struka i podatke o krvnom pritisku, holesaterolu i drugim pokazateljima zdravlja.
Od 220.000 ispitanika tokom desetogodišnjeg praćenja, njih oko 14.000 je doživelo infarkt ili šlog. Pri tom se, po rečima jednog od istraživača, Džona Deneša, s Univerziteta u Kembridžu, pokazalo da su "u suštini svi tipovi gojaznosti podjednako loši".
Gojaznost je, inače, poslednjih godina postala globalna epidemija. Procenjuje se da je danas gojazno preko pola milijarde ljudi u svetu, jedna od deset odraslih osoba, što je dvostruko više nego 1980. godine.
Kardiovaskularne bolesti - koje mogu da dovedu do infarkta, šloga i drugih fatalnih poremećaja - su najveći uzročnik smrti u svetu . Od njih, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje umre 17,1 milion ljudi.

Ostale vestiArhiva