Najpre od šarenila koje se krije iza stakla i rafova, novih, do tada neviđenih proizvoda, pa i zbog pristupačnih cena, kupovini nikada kraja. Na meniju za doručak je gotovo uvek musli. Tropiko, klasik, digestiva, pitanje je ukusa.
Pošto smo rešili da promenimo navike, grickalice iz marketa menjamo sa 200 ili 300 grama slanih, ljutih ili preprženih integralnih grisina, jer su, po našem ubeđenju, zdrave. Nađu se tu i neke ražane, ovsene ili pločice od lana. Pa ipak, svaki lekar preporučuje žitarice.
A onda dolazimo do slatkiša. Taj najlepši porok koji se svojski trudimo da izbegnemo, sada je moguć jer na svakom od ovih proizvoda piše „bio“. Ne marimo ni kada ima preliv od čokolade jer smo ipak u prodavnici koja prodaje zdravu hranu.
Na kraju, vrlo zadovoljno, sa prepunim kesama, odlazimo kući budući da smo ispoštovali svoju odluku da se baš od danas pravilno hranimo.
Ovo nam i nije teško palo jer sijaset takvih prodavnica krije se u našem komšiluku. Međutim, koliko smo sposobni da napravimo razliku između pravih „bio“ ili prodavnica zdrave hrane od onih koje se reklamiraju kao takve, a u suštini prodaju mešovitu robu?

Sve je počelo pre 25 godina
Prva prodavnica zdrave hrane u Srbiji i okruženju otvorena je 1986. godine, pod nazivom „Bio špajz“, a postoji i danas.
„U vreme kada smo radnju otvorili ništa integralno nije bilo moguće kupiti u prodavnicama samo pšenicu beliju, kornfleks i palentu. Koncept sa kojim smo počeli bio je da se izbegnu namirnice od belog brašna i belog šećera, a akcenat je bio na velikom izboru integralnih žitarica. To se zadržalo i danas“ , objašnjava Milja Vuković iz „Bio špajza“.
Osamdesetih godina se kod nas naziv zdrava hrana izjednačavala sa makrobiotikom. Naime, tada se takav način ishrane u svetu popularisao kao neverovatno zdrav, a makrobiotici su se pripisivala spektakularna svojstva pri lečenju različitih bolesti, posebno raka.
Vremenom, broj prodavnica sa nazivom zdrava hrana se povećavao, a ni popularnost im nije manjkala. Preduzimljivi trgovci su svoj asortiman proširili i na neke industrijske i pekarske proizvode.
„Kupci su stekli poverenje i niko više nije dovodio u pitanje da li je zaista naziv adekvatan. Jednostavno, potrošači veruju da sve što je u tim prodavnicama koje nose naziv zdrava hrana i zdravo“, priča Branka Mirković, nutricionista.

Šta je zdravo, a šta se plasira kao zdravo?
Postoje različite definicije zdrave hrane. Po zakonu, sve sto je prošlo laboratorijske analize, ima neophodne dozvole, nalazi se na tržištu, je bezbedna i zdrava hrana.
S druge strane, zdrava ishrana podrazumeva izbacivanje namirnica koje su na bazi belog brašna i šećera, ali i unos onih namirnica koje su u prirodnom obliku. Tu se ubrajaju integralne žitarice i proizvodi organskog porekla. Naravno, i ovde je bitna količina koju unesemo.
Često se u takvim prodavnicama mogu naći i proizvodi koji imaju logo zelene jabuke na kojoj piše zdrava hrana. Program u kojem učestvuju stručnjaci iz oblasti tehnologije, farmacije, medicine, dodeljuje žig „Zdrava hrana- zelena jabuka“ u saradnji sa Privirednom komorom Srbije.
Kako stoji na sajtu ovog programa, predmet interesovanja je industrijski proizvedena hrana, odnosno „industrijski zdrava hrana“. Tako ovaj žig pored raznih testenina, negaziranih voda ili hleba, nose i kornfleks sa čokoladom, tortilja čips, štrudla sa smokvama, ali i Agroživov pileći file u omotu.
„O tome šta se sve kod nas plasira kao zdrav i prirodan proizvod može se diskutovati. Dovoljno je da se to napiše na proizvodu i da se uloži nešto novca u reklamu“ , objašnjavaju u „Bio špajzu“.
Prema rečima Marije Pete, budućeg nutricioniste, koja je izvesno vreme radila u jednoj od prodavnica zdrave hrane, reč „integralno“ je danas više u funkciji marketinških poteza izvesnih proizvođača.
U osnovi reči integralno je u stvari celovito. Poenta je da se jede hrana koja je živa, koja ishranjuje i okrepljuje organizam.
„Pokušajte sa jednostavnim ekperimentom. Potopite celo zrno bilo koje žitarice u vodu. Ukoliko proklija, dokazano je da je živo. Slično se dešava i sa mahunarkama i semenkama. Međutim, pod nazivom integralno se provlače i razni proizvodi od integralnog pšeničnog brašna, koje je putem mlevenja izgubilo svoju primarnu ulogu“ , objašnjava Marija Pete.
To je i logika kojom se rukovodimo prilikom kupovine. Bitno je da je u prvom planu istaknuta etiketa „integralno“. Da li se iza toga kriju sastojci poput masnoće i zaslađivača, što je retko uvideti kada je u pitanju roba na merenje, ostaje potpuno zanemareno.
„Neinformisani potrošači se dovode u zabludu kada im se kaže da nema šećera u proizvodu, a misli se samo na beli konzumni šečer. Sojine grisine, lanene pločice i razni „zdravi“ slatkiši puni su masnoća, brašna ili šećera. Uglavnom nije prisutan beli šećer, već drugi tipovi, koji su takođe kalorični“ , objašnjava nutricionista Branka Mirković.

Kako naći organsku hranu u „bio“ prodavnicama?
Često se čuje da je organska hrana u Srbiji postala stvar pomodarstva. Međutim, u „Bio špajzu“, koji radi na promociji ovakvih namirnici, kažu da prodavnica čisto organske hrane nema jer je još uvek slaba ponuda.
Shodno tome, retko da će se u svakoj od prodavnica koje u svom natpisu imaju zdrava hrana, naći hrana organskog porekla. Za ovakvo stanje zaslužan je i jednostavan proces pri otvaranju radnje. Naime, uz određenu dokumentaciju, dobija se rešenje o otvaranju maloprodajnog objekta. Iz tih razloga vlasnici prodavnica mogu svoj objekat napuniti bilo kojom vrstom proizvoda.
Budući da se broj takvih prodavnica u Beogradu kreće između 300 i 500, prilikom kupovine, mora se voditi računa šta se tačno nalazi na rafovima i koliko je ponuda kvalitetna.
Iako je u Srbiji od 2006. godine na snazi Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, prema poslednjim evidencijama, u državi je svega 77 proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom.
Sertifikovani organski proizvod se obeležava oznakom „organski proizvod“, kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom i važi godinu dana.
Organska hrana može biti sveža ili prerađena. Tu se ubrajaju voće i povrće bez pesticida, dok se pod prerađenom organskom hranom podrazumevaju namirnice bez dodatka aditiva, a koje su proizvedene primenom svega nekoliko metoda, pod određenim uslovima i od određenog materijala.
Prerađenu organsku hranu je moguće naći i u supermarketima, ali je obično skuplja. Tako se na policama pored žitarica i integralnog brašna, biljnih namaza, mogu naći i džemovi, slatka, ali i sokovi. Ipak, povedite računa o deklaraciji i etiketi. To je jedini način da budete sigurni da ste zaista kupili proizvod organskog porekla.
Proizvodi iz prodavnice zdrave hrane ne mogu da škode
„Generalno, ljudi imaju svest o tome koliko hrana ima uticaja na zdravlje, ali detaljnije u celu ovu priču ulazi mali broj ljudi. Jedan deo potrošača je vrlo edukovan i tačno zna šta kupuje, dok je drugi deo potrošača podložan uticajima“ , navode u „Bio špajzu“.
Kada su u pitanju kupci, Marija Pete ih je na osnovu svoj iskustva podelila u tri grupe. „Bilo je dosta starije populacije, koja bi se pojavljivala sa gomilom rezultata iz laboratorije. Opterećeni brojkama, dolazili bi po savet sa ili bez kliše receptura. Uglavnom bi to bile kombinacije žitnih pahuljica ili semenki za skidanje holesterola, triglicerida ili hiperglikemiju, odnosno povećanog nivoa šećera u krvi. Jedini problem je bio u tome što nisu bili spremni da izbace toksine u potpunosti, već bi tražili nešto što će istovremeno da ih izbacuje.“
Marija kaže da nije bio ni zanemarljiv broj žena, koje su vođene reklamama ili dijetama iz časopisa, dolazile u želji da kupe integralne grickalice.
Ipak, po njenom mišljenju, lepša strana priče je mlađa populacija koja sa više razumevanja pristupa tematici.
Da je među mešovitom robom moguće naći i kvalitetne namirnice potvrđuje nutricionista Branka Mirković.
„Ako zbog zdravstvenih razloga morate da izbegavate mlečne proizvode ili određene vrste žitarica, možete nači odličnu ponudu i zamene za mleko, mleko od pirinča, kokosa, soje. Izbor u takvim prodavnicama omogućavaju ljudima koji imaju alergije na određenu hranu da na jednom mestu nadju dosta proizvoda koji će im ishranu učiniti raznovrsnijom.“

Kako do zdravih namirnica?
„Kada potrošač uđe u prodavnicu u kojoj ima puno proizvoda od čokolade, belog brašna, raznih bombona ili masnih grickalica, onda to verovatno i nije prodavnica zdrave hrane. Drugi pokazatelj da li je stvarno u pitanju prodavnica zdrave hrane može biti i činjenica koliko je prodavac upućen o proizvodima i principima zdrave hrane“ , savetuju iz „Bio špajza“.
Nutricionisti preporučuju da se manje čitaju reklamne poruke, te da se više pažnje obrati na sam sastav proizvoda. Ali najpre se treba informisati šta je sve zdrava ishrana.
„Za početak bilo najbolje shvatiti da ste vi sami kuvar koji diktira hranljivu vrednost i energiju obroka. Eliksiri i čarobni preparati iz takvih prodavnica ne donose rezultate“ , kaže Marija Pete.

Ostale vestiArhiva