Zbog nedostatka informacija o tome na koji način doprinosi ozdravljenju, kod nas se na homeopatiju još uvek gleda s podozrenjem. U svetu je, međutim, odavno izjednačena sa klasičnom medicinom.
- Homeopatija ne negira klasičnu medicinu, već samo ima drugačiji pristup pacijentu. Ona polazi od toga da je bolest odraz poremećene energije u organizmu, te zato treba lečiti čoveka, a ne bolest - kaže za „Blic“ britanski homeopata Majk Bridžer, direktor Modernog univerziteta homeopatije u Bristolu i suvlasnik „Orion postdiplomskog kursa“ u Londonu, s kojim smo razgovarali prilikom njegovog boravka u Beogradu, gde je na poziv svoje koleginice Mire Beattie držao seminar u Homeopatskoj školi „Similimum“.
Majk Bridžer, direktor Modernog univerziteta homeopatije u Bristolu
Bridžer veruje da će pacijenti u budućnosti sve više istraživati alternativne mogućnosti lečenja, jer se konvencionalnim lečenjem samo kontrolišu simptomi, ali se ne rešava suštinski zdravstveni problem.
– Kada se lekaru opšte prakse požalite na učestale glavobolje, on će vam po ustaljenoj praksi preporučiti analgetik. Homeopata neće žuriti sa davanjem terapije. Njega će zanimati šta je u vašem slučaju uzrok glavobolja, da li je u pitanju pogrešna ishrana, alergija na neku namirnicu, stres, PMS… Pogrešno je lekovima suzbijati simptome, jer su oni izraz borbe organizma, putokaz do izvora problema koji treba lečiti.
Doći do dijagnoze je detektivski posao, naglašava Bridžer. U cilju nalaženja pravog leka za pacijenta, homeopata mora da dobije kompletnu sliku njegovog mentalnog, emotivnog i fizičkog stanja. Tokom uzimanja homeopatske anamneze, s pacijentom se obavlja opsežan razgovor, između ostalog i o događajima iz ranog detinjstva, o tome šta najčešće sanja, o strahovima koje ima, na koji način izražava emocije, da li plače, osamljuje se… Na osnovu celokupne slike ličnosti, homeopata određuje lek koji treba da stimuliše prirodne kapacitete za samoizlečenje.

PRIRODNI PREPARATI
Homeopatski preparati se prave od biljaka, minerala, životinja, vitamina, hormona... a daju se u obliku granula, praška, sirupa ili masti. Jako su razređeni, pa stoga ne mogu biti toksični, ne izazivaju nikakve nuspojave, niti postoji mogućnost navikavanja na njih.
Važno je naglasiti da homeopatski lekovi nisu isto što i supstanca od koje su nastali. Na primer aconitum, koji je u prirodnom obliku otrovan, u homeopatiji pomaže određenom tipu ličnosti. To se odnosi i na sve druge supstance, one deluju drugačije u homeopatskim receptima. Tako i kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod zdravih osoba, dok u vrlo malim dozama, što je iznenauđujuće, može omogućiti pacijentu da ima prirodan san.
– Danas postoji preko 3.000 homeopatskih lekova mineralnog, biljnog i životinjskog porekla, a homeopata je taj koji treba da prepozna koji je pravi za određenog pacijenta. Osobe s istom medicinskom dijagnozom mogu dobiti različite preparate– objašnjava Bridžer. – Remediji podstiču organizam na samoizlečnje na prirodan i ugodan način. Preparati su jako razređeni, pa stoga ne mogu biti toksični, ne izazivaju nikakve nuspojave, niti postoji mogućnost navikavanja na njih.
Iako se homeopatski lekovi u medicinskim krugovima često osporavaju i pripisuje im se placebo efekat, Bridžer kaže da rezultati iz prakse pokazuju upravo suprotno.
– Remediji su efiksani i kod beba i životinja kod kojih ne može biti reči o placebu. Terapija ne deluje samo ako je homeopata postavio pogrešnu dijagnozu, što može da bude uzrok neefikasnosti leka i u konvencionalnom lečenju- kaže Bridžer.

REMEDIJI U KUĆNOJ APOTECI
Majk Bridžer se osvrnuo i na sve veću popularnost kućnih kompleta za prvu pomoć, sa preparatima za neke od čestih tegoba, kao što su temperatura, glavobolja, kijavica, zatvor... Iako su ovi remediji dostupni u apotekama koje drže homeopatske preparate, on savetuje da se ne upotrebljavaju bez konsultacija sa stručnjakom.
– Homeopatija neguje individualni pristup pacijentu, te da bi remediji bili efikasni, ljudi moraju da nauče da ih koriste, odnosno da naprave procenu koji preparat će njima pomoći. Samo za polensku alergiju ima 70 lekova, mi možemo da preporučimo 15 najosnovnijih, ali može da se desi da neko na njih ne odgovori – objašnjava Bridžer.

Ostale vestiArhiva