Vođa istraživanja Majkl Ol istakao je kako ove zastore često dodiruju i pacijenti i zdravstveno osoblje, koje obično prvo pere ruke, zatim razmiče zavesu, a onda pristupa dodirivanju pacijenta, prenela je novinska agencija Rojters.
Zastori, između ostalog, suviše dugo ostaju na svom mestu bez pranja ili su od materijala koji je teško dezinfikovati, upozorava tim iz Ajove, koji je pratio stanje zagađenosti 43 bolničke zavese na raznim odeljenjima, uključujući i hirurgiju, dva puta nedeljno tokom tri sedmice.
Utvrđena je znatna kontaminacija tih zastora, koja bi nastupila ubrzo pošto bi bili promenjeni.
Dvanaest od 13 zavesa je bilo kontaminirano opasnim bakterijama već tokom prve nedelje korišćenja, a većina njih nije prana po dve do tri nedelje.
Na svakoj petoj analiziranoj zavesi je utvrđena MRSA bakterija, a na četiri od deset na antibiotik "vakomicin" otporan enterokokus.
Tim iz Ajove iznad svega preporučuje da zdravstveni radnici ruke peru temeljno i to posle, a ne pre povlačenja zastora.
Drugi savet je da zavese češće budu dezinfikovane, uz priznanje da to nije sasvim zgodno zbog hemikalija koje se za to koriste.
Treća opcija je da se za šivenje bolničkih pregradnih zastora koriste tkanine otporne na mikrobe.

Ostale vestiArhiva