Naučnici su uvereni da virus može da izazove i rak kože, a istraživači Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu potkrepili su svoje pretpostavke dokazima.
Radi se, naime, o takozvanom belom raku kože, koji je veoma čest a od njega u Nemačkoj godišnje oboli čak 170.000 ljudi.
Ova vrsta raka kože je opasna, ali tek ponekad smrtonosna za razliku od crnog raka - melanoma.
Blaža varijanta o kojoj je reč retko metastazira i može da se odstrani. Ipak, često se javlja na licu i veliko je opterećenje za obolele.
Ultra-ljubičasti (UV) zraci su veliki faktor rizika. To se vidi po zemljama sa jačim zračenjem u kojima ljudi imaju belu kožu i nisu adaptirani. U Australiji, na primer, ovaj rak je pet puta češći nego u Nemačkoj.
"Jasno je da sunčevi UV zraci igraju važnu ulogu. Pretpostavljamo da sunčevi zraci negativno deluju u kombinaciji sa virusima", kaže virolog u Centru za istraživanje raka Luc Gisman.
Hipoteza glasi: virus dovodi do raka, odnosno do stadijuma u kojem su ćelije kože posebno osetljive na UV zrake.
Za potvrdu hipoteze korišćeni su miševi čiji je genotip modifikovan kao da su zaraženi virusom. Kada su ovi i zdravi miševi izloženi UV zračenju - miševi zaraženi virusom oboleli su od raka kože, a zdravi miševi nisu.
Protiv onih poznatih papiloma virusa u međuvremenu postoji vakcina, ali da li je to moguće i za viruse koji izazivaju beli rak kože?
"Takva vakcina je sedam milja daleko. Nisam optimista da ćemo do toga doći u narednih deset ili dvadeset godina jer je situacija složena: Morate neku farmaceutsku kompaniju motivisati sa mnogo novca da bi investirala. Skeptičan sam jer se sećam koliko je teško išlo sa rakom grlića materice, a tamo su podaci bili kristalno jasni", kazao je Gisman.

Ostale vestiArhiva