ARMv8 ima 64-bitno adresiranje, što je poboljšanje u odnosu na aktuelnu arhitekturu ARMv7-A, čije je adresiranje 40-bitno. Nova arhitektura postavlja ARM u mnogo direktnije nadmetanje s Intelom i njegovim 64-bitnim pocesorima serije Zion (Xeon).
Međutim, moraćemo da pričekamo još neko vreme dok se pojavi. ARM očekuje da će njegov prvi procesorski dizajn s tom arhitekturom objaviti sledeće godine, a prve prototipove sistema za širu i pofesionalnu upotrebu ne treba očekivati pre 2014. godine.

„Ovo je početak prilično dugog puta ka 64-bitnim proizvodima“, izjavio je ARM-ov tehnološki direktor Majk Muler u svom govoru održanom u četvrtak na skupu ARM TechCon u Santa Klari, na kome je novi dizajn najavljen.
Procesorska arhitektura ARMv8 biće kompatibilna s prethodnim arhitekturama i omogućavaće da se na nju prenese postojeći softver.
Većina današnjih operativnih sistema za personalne račune i servere, kao što su Windows i Mac OS, spada u kategoriju 64-bitnih. Sa 64 bita može se adresirati veća količina memorije što je naročito pogodno za aplikacije s velikim količinama podataka.
Svoj dizajn i arhitekturu procesora ARM licencira proizvođačima mobilnih uređaja kao što su Nvidia, Samsung, Qualcomm i Texas Instruments. Ti pocesori se danas koriste u većini pametnih telefona i tablet računara, ali ARM-a nema na tržištima servera i personalnih računara kojima dominira Intel sa svojim procesorima na bazi arhitekture x86.
Nova ARM-ova arhitektura koristiće se u čipovima od sićušnih senzora do opreme za infrastrukturu velikih razmera. Kompanija smatra da će ona doneti „energetski efikasno 64-bitno računarstvo“ serverima najviše klase. Pošto je prelazak na 64 bita najvećim delom učinjen imajući u vidu Mikrosoft, nimalo ne iznenađuje to što je Mikrosoft bio pri ruci da ARM-u pruži neophodnu podršku.
Mikrosoft je objavio da se 64-bitne aplikacije izvršavaju brže od 32-bitnih i da će ARM-ova nova arhitektura buduće čipove s ARM-ovim procesorima osposobiti da izvršavaju 64-bitne aplikacije pod Vindousom. Njegov Windows 8 radiće s ARM-ovim i x86 procesorima i već su pokazani neki uređaji (tableti) koji rade s 32-bitnim ARM-ovim procesorima.
Na skupu je bila prisutna i Nvidia koja se nada da će svoje buduće procesore zasnovane na ARM-ovoj arhitekturi postaviti na poziciju primarnog puta za izvršavanje Windowsa na ARM-u. Kompanija ne taji da otvoreno ide protiv Intela u oblastima stonih računara i procesora vrhunskih performansi, sa svojim procesorima opšte namene na bazi ARM-ove arhitekture.
Nedostatak 64-bitnih mogućnosti smatrao se manom u ARM-ovim nastojanjima da uđe na tržišta personalnih računara i servera, jer su danas mnoge aplikacije 64-bitne. ARM je ranije izjavljivao da će se pozabaviti 64-bitnom problematikom samo kad je neophodno, jer ne želi da žrtvuje malu potrošnju struje zarad boljih performansi. Stoga je važno naglasiti da njegov prelazak na 64 bita nije učinjen zbog performansi, već zato da platformama zasnovanim na njegovoj arhitekturi omogući čist i efikasan pristup memoriji većoj od četiri gigabajta.
ARM-ovi 64-bitni čipovi platiće cenu pristupu većoj memoriji većom potrošnjom, jer širi registri koriste više logičkih kola, a veće celobrojne promenljive i adrese povećaće saobraćaj na unutrašnjim i spoljašnjim magistralama za prenos podataka. Na nivou procesora za stone računare i servere to povećanje potrošnje biće potpuno zanemarljivo, ali kad su u pitanju milivatni režimi s kojima rade mnogi ARM-ovi procesori za mobilne uređaje, neće biti razloga da se plaća ta cena, jer se kod njih u doglednoj budućnosti ionako neće koristiti više od 4 GB memorije. Zato će ARM-ova ponuda čipova za mobilne uređaje (izuzev tablet i prenosivh računara) još neko vreme ostati 32-bitna.
Petnaestominutni intervju s Mulerom povodom predstavljanja nove arhitekture, možete pogledati ovde.

Ostale vestiArhiva